Угреновићи су стара племићка породица из околине Оногошта (данас Никшић), пише сајт Порекло . Били су господари овога краја током средњег века, све док власт нису преузели Никшићи. Најстарији владар старог Оногошта био је извесни бан Угрен (негде и Угрен Јеринић) и највероватније да је по овом бану Угрену касније настало читаво племе Угреновића.
Мрамор бана Угрена (фото: poreklo.rs)
Према народној традицији, бан Угрен (родоначелник свих Угреновића) живео је у периоду 14-15. века. Потврду за то можда налазимо и у историјским изворима, будући да се слично име помиње у околини Оногошта 1401. године. Наиме, Угрин Радиновић и Радослав Владојевић из Оногошта (de Anagasto), примили су да пренесу неку робу из Цавтата до манастира Св. Петра и Павла на Лиму. Неколико година касније у дубровачком архиву помиње се један Ugrin (могуће овај исти), у вези са царином на Оногошту. Та белешка је од 22 фебруара 1411. Није међутим сигурно да је он у вези са Угреновићима, с обзиром да су једни Радиновићи у то време били властела из Фатнице крај Гацка.
Предање каже да је бан Угрен имао дворе у Кочанима, у месту Стуби и да је био у сукобу са Балшићима. У Кочанима су Угреновићи имали храм посвећен Св. Јоакиму и Ани, зидан по предању када и Манастир Морача, 1252. године. Касније, највероватније због борбе за превласт, Никшини потомци убили су бана Угрена у Никшићкој Жупи, у селу Ливеровићима. На том месту и данас стоји високи камени стуб, у народу познатији као “Угренов мрамор“, или „мрамор бана Угрена”. Након овог догађаја, који се снажно урезао у народно памећење, Никшићи су преузели власт у овом крају, а по њима се Оногошт и назвао Никшићем.
“На бана Угрена завојштио је Балша Зећанин и у борби између Угренове и Балшине војске, која се водила око језера Крупца у Никшићу, својом војничком способношћу Никша је помогао бану Угрену да потуче Балшину војску и да је прегна из Никшића преко Планинице. У прво време, како причају, Никша је био слуга (какав племић!) бана Угрена. Али су се ти односи убрзо изменили. Бан Угрен је дошао био y госте код свог пријатеља бана Петра Вељаје, који је живео у Миољем Пољу усред Жупе. (Други казују да је бан Угрен био повео војску на Косово; а трећи да је био пошао с војском против “Васа од Васојевића“). Подну Жупе бана Угрена нападну синови Никшини и убију га. Због тога Гојак, најстарији Никшин син, пребегне у Ровца и од њега су се тамо намножили Ровчани-Никшићи.”
Иако се верује да их је било више, предање је упамтило двојицу Угренових сина, Леку и Уроша. Урош, по свему судећи, није имао велико потомство. Зна се да од њега воде порекло једни Урошевићи у Кочанима и Мијатовићи, којих има и на Гласинцу. Од Леке су пореклом братства: Пантовићи, Мијановићи, Мумовићи, Лаловићи и Ђапићи, затим Лековићи на Гласинцу, Бјелој и Дробњаку, Пејовићи, Јушковићи и Мучалице у Горњој Морачи. Ове породице су се разгранале тако да њихових сродника, са изведеним презименима, има још у околини Никшића, као и у Босни.
Посебна су група братстава Бабићи, Вујичићи и Тољићи. Они су потомци неког Тоља са Чева, кога су одатле протерали Озринићи, те су неко време боравили у Пјешивцима, да би на крају преко Бањана, негде у 17. веку, дошли у Горње Поље. Потомци ових Тољића су и једни Пиљевићи из околине Никшића.
Угреновићима је матица у Горњем Пољу крај Никшића. Одатле се шире као осталим местима, а сви славе ретку славу Св. Јоаким и Ана (Свети Аћим и Ана, Аћимовдан). Неколико староседелачких братстава из Горњег Поља 30-их година 20. века носило је презиме Угреновић и славило Аћимовдан.
Горње Поље
У Херцеговини се потомцима Угреновића сматрају следећа братства: Миљановићи, Петковићи, Борковићи, Бердовићи, Иванковићи, Чечури и Чери у Врпољу, Ћоровићи у Мостару и другим местима, као и многи други.
Верује се да су од Угреновића пореклом и Властелиновићи са славом Аћимовдан. Треба узети у обзир да је у прошлости можда чешће долазило до повезавања са одређеним племенима/родовима искључиво на основу исте крсне славе (посебно уколико је ређа).
Генетика
Тестиране породице које негују предање о пореклу од Угреновића:
Код ових родова из Источне Херцеговине (матица Врпоље) често је заједничко предање о пореклу од удовице једног Угреновића, која се са четири сина из Никшића преселила у Љубомир. Оваква предања увек остављају могућност да се директна мушка линија негде прекинула, што би евентуално могло објаснити генетичко неподударање тестираних из Требиња и околине Никшића.
Судећи по тренутним резултатима, може се закључити да херцеговачки Угреновићи махом припадају хаплогрупи E-V13>Z16988, док су Угреновићи из матице, тачније из Горњег Поља (околина Никшића) доминантно J2b-M205>Y22059. Ту је и резултат Пиљевића, који се за сада не уклапа нигде, али и њихово предање о пореклу указује на нешто другачији миграциони правац.
С обзиром на ове податке, може се закључити да је изворна хаплогрупа старих Угреновића J2b-M205>Y22059.
Ова хаплогрупа је источномедитеранског порекла, а код нас је најзаступљенија на простору Старе Херцеговине, Западне Србије и Крајине. Јавља се и у другим српским крајевима. Старост подгране J-Y22059 износи око 1000 година, а осим код старих Угреновића, са великом сигурношћу можемо рећи да је била присутна и међу старим Кричима (паралелна подграна).
Важно је нагласити да у околини Никшића и Источној Херцеговини (али и шире), има још породица које славе Аћимовдан и припадају хаплогрупама E-Z16988, односно J-Y22059, али не поседују конкретно предање о пореклу од Угреновића. Такође, на простору Старе Херцеговине постоје тестирани родови који се генетички уклапају у род Угреновића, али не славе славу овог племена, нити поседују слично предање.
Најбољи пример су Божовићи (Лучиндан) из Милочана крај Никшића. Према предању, пореклом су из Паштровића, одакле су још средином 14. века дошли у околину Никшића и ступили у службу бана Угрена. Генетички резултати показују да се они у потпуности уклапају у род Угреновића J2b-M205>Y22059.
Петар Шобајић, Никшић (Оногошт), 1938 Радивоје М. Тадић, Горње Поље код Никшића, 2001 Бранислав Ђурђев, Постанак и развитак брдских, црногорски и херцеговачких племена, 1984 Божидар Кљајевић, Старе српске племићке породице у Херцеговини, 2013 Богумил Храбак, Никшић до почетка 19. века Неђељко Неђо Паовица, Љубомир, 2002 Љубо Ј. Михић, Љубиње са околином, 1975 Андрија Лубурић, Дробњаци – племе у Херцеговини, 1930 Новак Мандић Студо, Српске породице Војводства Светог Саве, 2000 Српски ДНК пројекат 23andMe
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
