Пред Тобом ријеке и потоци бистри,
сливају се хуком слободе и моћи,
кањони и кланци остали су исти,
тамо гдје смо ратне проводили ноћи.

Из огњишта искра, топла родна груда,
као завјештање сад Те к себи зове,
Твоје ће се име спомињати свуда,
под плаветним небом земље Херцегове.

А на лицу љутог ратника се блиста,
Голгота и свјетлост васкрслога Христа,
кроз сјенке јунака, ту на вјечној стражи.

Зааувијек бићеш понос свога рода,
тамо гдје се златна клесала слобода,
а страдања јаук сузу бола тражи.

(09.03.2020.)
Јован Братић