Предметни правни став је усвојен по пресуди Врховног суда Црне Горе из маја 2018. у коју свако може извршити увид на официјелном сајту судова Црне Горе. Дакле, нормативна одређења из прелазних и завршних одредби тзв. Закона о наводној слободи вјероисповјести а у ствари отимачини имовине СПЦ, тј. МЦП и њених епархија у Црној Гори, нису у екстремном сукобу само са правном доктрином, позитивним правом Црне Горе, комплетним конвенцијским правом, већ и са правним ставом заузетог на Општој сједници управо највише судске инстанце и то у Црној Гори, тј. њеног Врховног суда.
Уколико се пак у стању “крајње правне нужде и панике” законописац сада накнадно позове на овај закон као неки нов lex specialis, тиме ће само потврдити већ дубоко укоријењене сумње јавности да од правне сигурности у Црној Гори нема више ни “камена на камену”. Да је правни систем Црне Горе у темељима љуљан, пољуљан и да сада већ евидентно након овог љуљања стреми – коначном паду. То није ником у интересу, није напослетку у интересу Црне Горе. Не може постојати један кохерентан и функционалан правни систем и правни поредак који сав “врви” од “осмих путника” правном бујицом lex specialisa, тј. изузецима који се праве по разним ћефовима извршне власти и/или различитих центара моћи, коришћењем подијељености друштва, коришћењем страсти коришћењем изазване мржње, коришћењем болесне идеологије неокомунизма у духу “Краја историје” коришћењем неолибирализма сорошевског лика и учинка.
Не може Црна Гора “доглавити” више ниједно поглавље (посебно она 23 и 24), кад правни систем и комплетан правни поредак “одише” на брозовским тековинама права, умјесто аcquis-a. Не може се ни помињати синтагма “владавина права”, кад као што овдје видимо, власт у Црној Гори распето различитим интересима и налозима дјелује тако смушено и конфузно, у једној руци преко извршне власти и законодавне прописује нешто у цијелом виђеном просвећеном правном свијету сулудо, а у другој руци коју такође добрано контролише “пуца себи у чело”, ништећи и у коријену потирући, не само ваљаност, већ и правну смисленост утврђивања права својине у управном поступку. Да се разумијемо, ове три гране власти су све “у једној шаци”, али се због презаузетости, збрканости и незнања “један прст отргао” и раскринкао подвалу преостала “прста два”.
Закључно, закључите се – или ћете бити – закључени.
