У грађевинском смислу, цркви је враћен изглед из 1873. године. Током градње, уграђене су минималне измјене у смислу сеизмичких утицаја, али се пазило да се не наруше прописи који регулишу обнову културно-историјских и вјерских објеката.

„У том смислу нисмо примјењивали нове материјала, само смо урадили челична вертикална и хоризонтална ојачања“, изјавио је главни надзорни инжењер Драган Брњош.

Упоредо са обновом саборне цркве Свете Тројице, кажу из парохије мостарске, обнавља се и заједница мостарских и Срба из долине Неретве. Први кораци начињени су 2000. године.

„До данас смо, најсликовитије речено, урадили то зидање, те грубе грађевинске радове, те занатске, фине радове, у сликовитом смислу, треба урадити у сваком облику, економском, привредном, културном, политичком“, навео је парох мостарски Радивоје Круљ.

У Мостару живи око пет хиљада Срба. Данило Савић, повратник, на обнови храма ради од почетка. Част му је,каже, што је дио себе уградио у један од симбола Мостара.

„Како да не, знају то сви овдје, ко год је радио. Свакоме је била част и значиће пуно“, каже Савић.

„Хтјели смо да се назиђујемо у сваком смислу, и да расте и обнавља се наша заједница“, додао је Круљ.

Више од осамдесет одсто утрошеног новца, обезбиједили су Република Српска и Србија. Наставак радова зависиће од прилива новца и материјалних донација.

„Очекујемо сада, пошто је ово централна купола, сама динамика захтијева да кренемо од ње, можда наредног мјесеца, да ставимо отворе на централну куполу и да се полако спуштамо према доњим котама“, истакао је Брњош.

Донатори су обезбиједили дио бакарног крова, допремљено је седам крстова, дар Рудника и термоелектране Угљевик. За надзор пројекта и конзерваторску обнову Саборне цркве у Мостару, задужени су заводи за заштиту споменика ФбиХ и Републике Српске.