• У издању Књижевне заједнице „Јован Дучић“ Требиње и СПКД „Просвјета“ Требиње из штампе је изашла књига „Кад не будем велики“ намијењена дјеци. Аутор књиге је Рајко Танасијевић. Књигу су рецензирали пјесници Љубивоје Ршумовић и Перивоје Поповић. 

Важно је звати се Рајко: Имењаци и песници Рајко Танасијевић и Рајко Петров Ного

Уредник ове књиге је предсједник Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ Новица Телебак Тени. Илустровао је Јован Братић из Невесиња, док је аутор посебно захвалан професорки српског језика и књижевности Сањи Вуковић и Борку Бабаљу који су лекторисали књигу.

Из рецензије Љубивоја Ршумовића –
ДЕТИЊСТВО ПЕСМОМ ИЗЈЕДНАЧЕНО СА ИГРОМ 

На једно новинарско питање како треба писати за децу, Душко Радовић је одговорио: „Као за одрасле! Само много боље!“ Шта је Душко мислио под овим „много боље“?
Не треба бити стручњак за развојну психологију, па знати да гомиле произвољности које се могу наћи у тзв. поезији за одрасле, не смеју се никако наћи у поезији за најмлађе! Не треба бити строги педагог, па знати да песма намењена деци мора имати у себи причу! Најзад, не треба бити много виспрен, па схватити да је хуморна игра речима, или игра смислом, оно што деца воле и што откључава до краја њихову пажњу.
Рајко Танасијевић се, можда инстинктивно, држао у великој мери ових истина. Има међу његовим песмама у овој збирци већи број који је сасвим у складу са Душановим закоником о томе како треба писати за децу.
Утицај Змаја Јове видљив је, препознатљив, али то не смета претерано. Напротив, ако је песма зачињена невиним хумором, као рецимо „Папагајева кућа“, онда је то нови квалитет:
„Папагај ми живи
У маленој кући.
Покуш’о сам и ја
Једном у њу ући.

Да сам мало мањи
Ушао би боме,
И папагај би се
Обрадово томе.“

Из рецензије Перивоја Поповића
РАСТИМО ПОЛАКО 

Без поговора, писање, стварање умјетности намијењене младима и о младима није само себи сврха, није ни по коју цијену истицање сопственог ега онога ко ту умјетност по мјери наклоности и могућности ствара – то је у својој бити богоугодно креирање свијета будућности – обично кажемо бољег свијета, а честитије би било да се сугерише намјера макар једва видећег помјерања према идеалу ДОБРА. У том смислу, ако смо у души нашли барем дјелић искре којом ћемо благо и скромно обогатити свјетлост и топлину радовања, одужили смо се тренутку сопствене искрене вјере у Човјека по Господњем лику.
Колико мало треба за срећу, колико ли је загонетан пут до овоземаљског успјеха? А колико тек треба истинског труда када се помисли на трајање!?
Аутор књиге „Кад не будем велики“, пјесник Рајко Танасијевић је, као и сви честити и благородни ствараоци сличне вокације, лишен сваког непоћудног егоизма почесто својственог непоузданим величинама и њиховим напуклим огледалима. „Данас нама кажу деци овог века“ (М. Ракић) да скромност и трпељивост баш и нијесу пожељне врлине, али праве вриједности увијек нађу своје мјесто. Некада је потребно да се подуже чека у реду праведника, али шта је, уопште, наше трајање до чекање заслужене правде и истине.

О АУТОРУ

Рајко Танасијевић, од оца Мирка и мајке Здравке, рођен је 20. априла 1986. године у Требињу.
Магистар је индустријског инжењерства и менаџмента.
Члан је више удружења која промовишу књижевност, културу и умјетност. Секретар је Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ Требиње.
Учесник је бројних културно-умјетничких манифестација како у Требињу и у другим градовима Републике Српске и Босне и Херцеговине тако и у градовима Србије и Црне Горе.
Пише и објављује пјесме у разним зборницима и часописима.
До сада је објавио три књиге: Поуке и поруке три Српска Источника – Св. Николај Жички, Отац Тадеј, Патријарх Павле (2013), Средњовјековна гробља на подручју Загоре требињске (2013) и збирку пјесама за одрасле Небеске двери (2014).
Ово је његова прва збирка пјесама намијењена дјеци.