ОД КОСОВА ДО ЈАДОВНА, И НАЗАД: 77 година од оснивања логора Јадовно
Нису то јаме, то су очи наше,
обливене криком, ископане клином,
загледане вјечно за умрлим сином,
бачене у понор да заборав плаше!
24. јуна 1941. године усташка НДХ-а основала је на Велебиту логор за истријебљење Срба и Јеврејa. Логор је добио име по планинском селу Јадовно, удаљеном од њега око 7км.
Јад и мучеништво српског и јеврејског народа потврдиће ово злохудо име које је наговијестило мјесто њиховог и нашег страшног нестајања.
Бог ни име не допушта случајно.
То је била удолина под планинским врхом ограђена бодљикавом жицом. Капија ширине три метра, изнад које је била слика Анта Павелића и латинични натпис „ЗА ДОМ СПРЕМНИ“ била је једини улаз. Излаза није било. Ограђена површина могла је примити од 2 до 3 хиљаде заробљеника. На једном крају су били Срби, на другом доста мања група Јевреја. Разговор међу народима је био најстроже забрањен.
У издубљеном кориту од буковог дебла сипана је вода, а други или трећи дан је стизала разријеђена чорба. Из корита су лизали храну и воду.
16 јама и јамишта на Велебиту, као главни ресурс овог логора, гутале су сваког дана на стотине Срба из Босне, Херцеговине, Лике, Баније, Кордуна, Далмације, Славоније и свих оних крајева докле су досезали српски темељи и допирали усташки ножеви. Велебитом је ноћу из јама одјекивао хебрејски крик ужаса „Алохим Адонај“! Господе спаси ме!
Процјењено је да само у једној јами јадовничког система ужаса има више од 9.000 жртава. Прорачун је приближно одређен на основу 5,5 метара коштаних наслага.
Горан Лучић