ЉУБИЊЕ: Све више заинтересованих за узгој смиља
-
Због оболијевања дувана и непостојања његовог организованог откупа, све већи број Љубињаца одлучује се за плантажни узгој смиља. У овој општини тренутно постоје три дестилерије, односно фирме које се баве узгојем, откупом и прерадом ове љековите биљке. У локалној управи истичу да узгој смиља у овом малом мјесту има перспективу, јер се произођачима гарантује сигуран откуп.
Из године у годину, на подручју Љубиња све је више плантажа засађених овом биљком.
– Једна ова дестилерија већ има свој засад од 600 000 садница, а они планирају и на територији Љубиње 2 милиона садница да посаде. Они су иначе дестилерија која ђелује на регији, овој да кажемо херцеговачкој и имају у Љубињу, имају у Стоцу, имају у Читлуку своје дестиларије, сад на Берковићима треба нову дестилерију да отворе, тако да би њихови капацитети били нешто око 20 тона дневне прераде смиља – рекао нам је Дарко Kрунић, начелник општине Љубиње.
Ријеч је о фирми “Голден флоwер” иза које стоји конзорцијум фирми из Kине, Грче и Италије, а чије се представништво у БиХ налази у Читлуку. Од њихових представника у Љубињу нисмо успјели да сазнамо какви су им даљи планови у овој општини, јер нису одговарали на наше позиве. Са друге стране, начелник Kрунић тврди да се уз отварање ове дестилерије, уједно отварају и нова радна мјеста.
– Ту ми имамо запослених 7,8 људи, они су овдје добили од општине халу једну гдје су ту своју дестилерију инсталирали и једноставно то им је дато бесплатно само уз одређени услов да одређени број људи запосле у току године – додаје Kрунић.
Откупна цијена смиља у прошлој сезони износила је између 3,20 и 3,50 KМ. То је знатно мање у односу са претходне године када је та цијена стизала и до пет KМ, а коју су многу сматрали нереалном. Да узгој смиља у Љубињу има перспективу сматрају и у Фирми “Љбиље”, која се већ годинама бави узгојем, откупом и прерадом смиља и другог љековитог биља.
– То је и даље исплатив посао. Знате како, у пољопривреди имате просто оне исплативе површине које су када радите навелико, али имате и оне површина мање, које су исплативе као неки додатни приход породични, то су те површине од пар дунума, када породица сади може да оствари неки додатни приход, наравно са већим површинама, већа је и исплативост – појаснила је Слободанка Дангубић, директор “Љбиља“ из Љубиња.
Фирма “Љбиље” има десетак хектара сопствених плантажа љековитог биља, међу којим је и смиље, те 100 хектара кооперантских плантажа на подручју цијеле Херцеговине. Принос по биљци током јесење жетве кажу био је велики, што у неку руку и није добро, јер је то негативно утицало на квалитет и проценат уља у смиљу. Управо по томе у овој фирми формирају и откупну цијену ове биљке.
– Цијену смиља сировине, одређује цијена уља на тржишту. Цијена уља смиља је и цијењено и скупо, то је берзанска роба, цијена може да варира у једном моменту је била 2 000 евра, сада је та цијена нешто нижа – нагласила је Дангубићева.
Иако нису жељели да говоре пред камерама, узгајивачи смиља кажу да се надају да ће им овај посао донијети сигуран приход. Многи од њих смиљем су замијенили засаде дувана, који је већини годинама био једини извор прихода.
Неда Петковић/Српска кафе