• ДОКТОРИ ЗА НАУКУ И СПОРТ: По броју доктора наука и државних репрезентативаца у спорту у односу на број становника Гајдобра је јединствен феномен на просторима бивше Југославије. Од 32 доктора наука 19 су универзитетски професори. Село дало три академика и светски признатог афористичара. Дрес са државним грбом носило 37 житеља Гајдобре

  

  Гајдобра – центар села

Када се из Бачке Паланке крене за Врбас и Кулу на дванаестом километру пролази се кроз Гајдобру. Типично војвођанско село које се ни по чему не разликује од других. Такав би утисак стекао сваки путник намерник, али они који мало боље познају овдашње прилике рећи ће вам да има нешто што ово село чини, веома посебним у односу на друге, чиме се његови житељи посебно поносе.

проф. др Богосав Лажети

Јер, Гајдобру сматрају за антрополошко и спортско чудо. Како објашљава професор Милорад Вуковић, овде деца бирају да ли ће постати доктори наука или врхунски спортисти и државни репрезентативци. У Гајдобри која је према последњем попису имала 2565 становника, потомака херцеговачких колониста из Билеће, Невесиња, Требиња, Мостара, Стоца и Љубиња, млади као да су предодређени за науку и спорт. Поред вероватно наслеђене горштачке виталности и бистрине, велики печат гајдобранској науци дао је дугогодишњи директор ОШ „Алекса Шантић“ Чедомир Милојковић, који је у Гајдобру дошао декретом 1946.
из околине Јагодине. Он је ударио печат свему што се касније догађало. Према његовој уредно вођеној евиденцији, више од 500 ученика ове школе стекло је факултетску диплому а за њих тридесет двоје је то било мало па су наставили школовање и постали доктори наука. Оне са магистарском и средњошколском дипломом одавно више нико и не броји – напомиње професор Вуковић.

Село са три академика
Гајдобра је крајем педесетих година прошлог века била општинско место са пет хиљада становника. Данас их је дупло мање. Млади школовани људи нису имали могућност да се запосле у свом месту па су се у потрази за послом разишли по целој земљи. Највише их је у Београду, Новом Саду и Бачкој Паланци. Међутим, нико од њих није заборавио одакле је дошао и где припада. Сви су остали здрави људи, поносни на завичај па користе сваку прилику да дођу у своје село, макар накратко, за годишњи одмор.
Гајдобру због њених познатих и учених суграђана многи називају српском Сорбоном. У ОШ „Алекса Шантић“ учили су будући академици, доктори наука, професори на факултетима, министри, познати привредници, књижевници, новинари, глумци, врхунски спортисти и државни репрезентативци. Од укупно 32 доктора наука 20 су професори на факултетима. Гајдобрани са поносом истичу да је њихово село дало три академика. Чланови Међународне академије наука – Руска секција су проф. др Богосав Лажетић и проф. др Милослав Шутић, а проф. др Бориша Вуковић је редовни члан Академије медицинских наука.

Светски признати афористичар
Професор Вуковић напомиње да је по броју доктора наука, професора на факултетима, академицима и државним репрезентативцима у спорту у односу на број становника Гајдобра јединствен феномен у нашој земљи и на просторима бивше Југославије а вероватно и у Европи. У сваком случају то је податак за Риплија. Вуковић то поткрепљује и подацима да је сваки осамдесети житељ Гајдобре доктор наука, 128. професор на факултетима, сваки 850. академик а сваки 210. је биран за председника општине.
– Интересантно је да је село дало и два министра. Славко Гордић је био министар за културу у СР Југославији а Милован Пецељ министар за просвету и културу у Влади Републике Српске. Међу угледним интелектуалцима који су се афирмисали је и Спасо Комад, који је био потпредседник војвођанске владе – истиче Вуковић.
Многобројни Гајдобрани бирани су на врло одговорне функције. Др Бориша Вуковић је годинама био председник Црвеног крста Војводине и директор Института за здравствену заштиту у Новом Саду, Ђорђе Кардум директор Републичког хидро-метеоролошког завода, пуковник Милутин Лажетић командант Територијалне одбране Војводине, Милутин Радовановић начелник Републичког МУП-а Босне и Херцеговине, Ристо Цвијетић директор Дечје болнице на Принциповцу, др Стевица Сикимић начелник Одељења за грудне болести ВМА, Димитрије Кузман директор Царине Војводине, а Милан Ивковић директор ТП „Подунавље“ Беочин…
Занимљив је и податак да је 12 житеља бирано за председника општине у Гајдобри, Бачкој Паланци, Новом Саду (општина Стари град), Беочину, Инђији, Бугојну, Кули и Пожаревцу.

Илија Марковић

Међу онима који су прославили ово село и српску књижевност је и књижевник Илија Марковић, који спада међу најбоље афористичаре на свету. Једини је у свету од афоризама написао роман а београдско Позориште „Славија“ ће га ставити на свој репертоар. Као књижевници афирмисали су се и Ратко Дангубић, др Славко Гордић, др Владислава Гордић и Жарко Аћимовић.

Сваки 70. Гајдобранин репрезентативац
Поред љубави према књизи млади у овом месту су и велики заљубљеници у спорт. У Гајдобри се спортом баве готово сви младићи и девојке. Такав је менталитет. Чим стасају одмах почињу да се баве неким спортом. То је једноставно традиција.

Гајдобрани са поносом истичу да су најспортскије место у Србији. Ако се Клек са правом дичи својим светски признатим асовима Милошем, Владимиром и Николом Грбићем и Дејаном Бодирогом, и Гајдобрани имају своје адуте јер су у разним спортовима дали 37 државних репрезентативаца. Сваки седамдесети житељ овог места био је или је државни репрезентативац, што је јединствен пример не само у нашој земљи него и у Европи.
– Тешко је то објаснити – каже др Јово Радош, бивши каратиста и председник Карате-савеза Југославије. – Место смо са урођеним геном. Имамо здраву децу која се радо опредељују за спорт. Бог нам је дао нешто што већина нема. Имамо урођен спортски дух и инат који само треба каналисати на прави начин и резултати неће изостати.

др Бориша Вуковић

Први државни репрезентативац из Гајдобре био је покојни Данило Зиројевић и то у хокеју на трави. Одмах после њега плави дрес са државним грбом дуго година носили су џудиста Ристо Лучић и рукометаш Спасо Јањић, који је из РК “Херцеговц“ прешао у Црвенку где се афирмисао. За репрезенфцацију Југославије је одиграо 38 утакмица.

ДРЖАВНИ РЕПРЕЗЕНТАТИВЦИ

Спортска хала у Гајдобри

Лазар Куртеш

– Дрес са државним грбом у разним селекцијама и спортовима носило је 37 Гајдобрана. За најбољу сениорску селекцију играли су: Спасо Јањић, Драган Суџум, Тихомир Додер, Добривоје Марковић, Рајко Продановић, Вукашин Стојановић, Обрад Ивезић, Бранка Ковачевић, Будимка Самарџић, Милијана Пецељ, Јелена Гајић, Лазар Куртеш, Ристо Лучић, Илија Лучић, Јово Ђурић и Данило Зиројевић.
За млађе репрезентативне селекције играли су: Страхиња Жарковић, Светлана Гушић, Мирко Стојановић, Владимир Чупковић, Владимир Грубачић, Никола Бакмаз, Саво Бакмаз, Горан Куртеш, Јаков Рачић, Немања Савић, Драган Кузман, Урош Гордић, Зоран Савић, Мирко Милићевић, Јелица Домазет, Маја Појужина, Јован Рачић, Ђорђе Ивеља, Зоран Вујиновић, Лазар Радош и Синиша Главаш.

– Рукомет има дугу и богату традицију у нашем месту – каже Јањић. – Штета је што је због беспарице и небриге РК “Херцеговац“ угашен, јер са екипом коју смо тада имали могли смо далеко догурати.

Од укупно 37 државних репрезентативаца који су поникли у Гајдобри, чак 18 су рукометаши. У најбољој рукометној селекцији играли су још и Драган Суџум, Тихомир Додер, Рајко Продановић, Добривоје Марковић, Вукашин Стојановић (играо за репрезентацију БиХ ), и Обрад Ивезић, а остали за млађе селекције.

Спортисти понос села
Пре 30 година велику популарност међу младима имао је стони тенис. Под руководством искусног стручњака Владимира Јушића стасале су Бранка Ковачевић, Будимка Самарџић и Милијана Пецељ, које су СТК “Херцеговац“ увеле у Српску лигу. Њихов раскошни таленат запазио је искусни тренер Зоран Гајић и одвео их у “Партизан“. Све три су постале државне репрезентативке, као и Лазар Куртеш, који је 10 година играо у “Војводини“и био стандардни репрезентативац.

Кошаркашки клуб “Херцеговац“, као једини сеоски клуб, три године се успешно такмичио у Првој Б кошаркашкој лиги, али је, као и рукометни, клуб доживео исту судбину и престао са радом. У овом клубу играо је и Мирко Милићевић, касније члан “Црвене звезде“, “Цибоне“, “Војводин“е и више страних екипа а био је и државни репрезентативац у млађим селекцијама Југославије. У фудбалу су највише постигли Јован Рачић играч мостарског “Вележа“, Зоран Вујиновић новосадске “Војводине“ и Ђорђе Ивеља ОФК “Београда“. Државни репрезентативци у џудоу били су Ристо Лучић и његов син Илија, одбојци Јово Ђурић и каратиста Лазар Радош.
– Нико није веровао да ће ово село у срцу Бачке изродити толики број асова и државних репрезентативаца. Млади су једноставно били усмерени на терене и дворане. Била нам је то највећа разонода. Поносни смо на наше спортисте места – истиче Радош.

АУТОР: Радован Вујовић
Извор: Слободна Херцеговина

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстови са портала Слободна Херцеговина уз обавезно навођење извора и линк могу да преузимају само они сајтови који користе српско писмо