Командант Гушић: Невесињски хероји су нас и данас спојили!
-
У присуству великог броја родбине, сабораца, пријатеља, и поштовалаца хероја митровданских офанзива, Удружење Невесињаца у Београду уприличило је у цркви Светог Саве на Врачару помен за погинуле јунаке Невесињске бригаде
Текст: Трифко Ћоровић
Фото: Слободна Херцеговина
Нигдје Митровдан нема такву симболику као у Невесињу. Дан славе, поноса и пркоса, али и туге за страдалим витезовима који су своје животе положили за слободу Херцеговине и Републике Српске.
Већ по традицији, у присуству великог броја родбине, сабораца, пријатеља, и поштовалаца хероја митровданских офанзива, Удружење Невесињаца у Београду уприличило је у цркви Светог Саве на Врачару помен на страдале хероје.
Након тога у парохијском дому евоциране су успомене на тешке године страдања у отаџбинском рату. Предсједница Удружења Здравка Радуловић послужила је жито, а гостима се у име домаћина обратио Зоран Иваниш који је ријеч одмах дао најпозванијем свједоку ратних збивања команданту Новици Гушићу.
– Није довољно само да се сјећамо, ми наше хероје не смијемо да заборавимо. Зато ћу одмах на почетку да кажем СЛАВА ИМ, рекао је дубоко надахнут командант и наставио:
– Историја је показала да се Херцеговином увијек трговало, тако би било и овога пута да сами борци нису одлучили другачије. Као њихов командант могу са поносом да истакнем да никад ниједан метак са наше стране није испаљен нечасно. Били смо препуштени сами себи и знали смо, будемо ли чекали помоћ, слободу нећемо дочекати. Под пријетњом да ћу бити проглашен за издајника српског народа, данас могу слободно да кажем, да је од нас тражено да препустимо и задњу цистерну горива, али на то нисам пристао док нисмо обезбједили резерве. Можда се ми сада овдје, а камоли у Невесињу, не би ни скупили да није било храбрости и вјере наших бораца да се истраје до краја. У часним одбрамбеним митровданским биткама извојевали смо велике побједе и допринијели слободи Републике Српске.
Командант Новица Гушић није заборавио ни улогу и хуманитарни рад херцеговачких удружења током деведесетих.
– Можда би нас неки оставили и без хране да није било херцеговачких удружења из Србије. У околностима гдје су сви, који су могли носити пушку у Невесињу и Херцеговини, били на линији фронта и гдје није било никакве привреде и пољопривреде, захваљујући земљацима у Србији имали смо најосновније потрепштине, што је био предуслов за опстанак.
Након тога др Трифко Брењо ношен емоцијама, прочитао је награђену пјесму невесињске ученице Милице Радовановић “Митровдан”.
Међу присутнима је био и Миленко Јахура, предсједник СНД “Пребиловци” који је за портал Слободна Херцеговина прокоментарисао:
– У невесињској бригади био је и велики број бораца из долине Неретве који су дали пун допринос у борби за слободу. Данас Срба у долини Неретве готово да нема. Будемо ли равнодушни према завичају, бојим се да ће цијела Херцеговина доживјети сличну судбину.
Један од ратних хероја митровданске битке Миленко Лаловић је за наш портал истакао:
– Морамо сачувати овај датум и генерацијама које долазе ставити до знања да слобода коју данас имају није дошла сама од себе. Морамо у миру да чувамо Републику Српску, да је градимо и да приликом избора водимо рачуна да повјерење дамо ономе ко ће њом домаћински управљати и сачувати њен интегритет.
Судећи по броју и емоцијама окупљених Херцеговину чекају бољи дани.
(Копирање и преузимање овог текста није дозвољено без писмене дозволе редакције сајта Слободна Херцеговина)