• Прије 100 година умро је велики српски пјесник Алекса Шантић. Портал Слободна Херцеговина доноси текст из књиге Јосипа Лешића, „Роман о пјеснику“ који описује Мостар на дан сахране Алексе Шантића 

Чим се сазнало за пјесникову смрт, иако је било рано јутро, велика маса свијета је опколила кућу желећи да „види мртвог пјесника и изрази саучешће родбини“. Силан народ који је почео да пристиже са свих страна у кућу Ћоровића (након бјекства из сарајевске Државне болнице, Алекса се поново доселио код сестре Персе) приморао је родбину да пјесниково тијело пренесу у Српски Дом, гдје је остало изложено све до сахране.

Мостар је био сав у црнини: „на кућама висе црни барјаци, фасада Општинског Дома претворена је у једну црну масу, па су чак и улични фењери обавијени црним крепом. У црно утонула варош пружа дирљив призор уцвијељене мајке за изгубљеним сином“.

И док су из читаве Херцеговине стизале бројне делегације, нарочито из Невесиња (било их је који су пјешке превалили по 40 до 50 километара, само да би видјели још једанпут свог пјесника и поклонили се његовој сјени), „веома тежак утисак је изазвала вијест да ниједан званични представник неће доћи из Београда да ода посљедњу почаст великом Шантићу, ниједан члан Владе, нико из Академије наука, просвјетних и националних удружења, па чак ни из Министарства Просвјете „.

„У један сат по подне“ – извјештава дописник „Времена“ дошла је у Српској Дом пјесникова родбина, а у два часа су чланови српског пјевачког друштва „Гусле“ и хрватског „Хрвоја“ изнијели ковчег из Дома и унијели га у кола. И тијело мртвог Шантића по дивном ведром дану прошло је на своју последњу шетњу кроз Мостар (…) Поворка је обишла око цијелог Мостара и у њој је узело учешће све грађанство. Овакву жалост и овакав погреб Мостар није никада до сада видео „. Од Српског Дома до гроба, било је 15 говорника, који су о пјеснику говорили испред разних организација, пјевачких друштава, књижевних часописа – тако је о Шантићу као пјеснику, у име“ Српска књижевног гласника “ говорио Светислав Петровић, а Јеремија Живановић, уредник“ Венца “ изнио је “ све Шантићеве заслуге за Српску књижевну задругу „.

„За све вријеме док је поворка лагано обилазила Мостар, аероплани су кружили изнад ње и испраћали Шантића, као што су то дуж улица чиниле масе свијета, које су се тискале пред кућама и затвореним продавницама. Јер све су радње биле затворене. А народ, био он муслиман, православни или католик, звао се он Хрват или Србин, подједнако је тужио и оплакивао свог великана и песника. Сви су говорници истакли Алексу Шантића као пјесника јединства и братства, али као да је то најдирљивије учинио мујезин, који је при пролазу спровода, са минарета Церничке џамије, топлим гласом отпјевао последњу молитву праштања.

Пратња је трајала пуних пет часова, 2 до 7 по подне. Мрак је већ био увелико пао када је, кроз многобројне почасти и густе редове тронутог народа, измучено тијело неумрлог Шантића, нашег највећег пјесника по души и срцу, спуштено у херцеговачку земљу при романтичној светлости буктиња „.

Док су трајале посмртне почасти, пјесников млађи брат Сава, узбуђен величанственим испраћајем, збуњен мноштвом свијета и незаустављивим изливима љубави, уз то помућен алкохолом, не схватајући заправо шта се дешава, бауљао је од познаника до познаника и еуфорично понављао:

„И Краљ нам је честитао! И Краљ нам је честитао!“

Извор: Слободна Херцеговина
Овај текст први пут је објављен на сајту СХ 11. јуна 2016 године, као најава лирско-музичке вечери посвећене Алекси Шантићу која се одржала на Коларцу 15. јуна 2016. године. Том приликом Херцеговци у Србији скупили су средства за обнову и уређење гроба великог српског пјесника