У ПАНТЕОНУ ЗНАМЕНИТИХ ХЕРЦЕГОВАЦА: Змај од Ноћаја

У ПАНТЕОНУ ЗНАМЕНИТИХ ХЕРЦЕГОВАЦА: Змај од Ноћаја

  • Требињска, Билећка, Невесињска, Фочанска, Столачка, Мостарска, Захумска, Херцеговачка, Шантићева, Дучићева, Војводе Влатка Вуковића, Луке Ћеловића, Риста Вукановића, Пера Слијепчевића, од скоро и Мома Капора…

zmaj3

Београд укрштају улице чија имена одају почаст Херцеговини и њеним градовима, њеним пјесницима, сликарима, научницима, добротворима и славе свевремену оданост њеног народа српској отаџбини и нашим идеалима.
Нескромно сматрам да би се можда и један трг у Београду могао назвати Херцеговина, да га украси бар десет попрсја херцеговачких пјесника, војвода и добротвора…бар десет. Усред трга скулптура виле Равијојле, одане Херцеговке, да их све зове у славу за Србство. Знам да је нескромно.
Али ни Херцеговина није била скромна у својој жртви.

Но има једна скромна улица на горњем Дорћолу, у најужем језгру историјског Београда, чије велико име Херцеговину памти раскошно као читав онај замишљени трг.
Улаз јој је преко пута Калемегдана, а излаз јој увире у улицу Цара Уроша, паралелну са улицом Краља Петра. Као што и право родољубље увијек увире у старе токове предака и има осу паралелну њиној.
У том строгом средишту Београда, гдје се град почео и набирати и развијати, улице носе имена војвода из Првог и Другог српског устанка и оних Срба који ојачаше старе и подигоше нове темеље српској државности.
Али мени је битна ова једна. Сјеновита је, завучена и без неке значајније установе. Али њено име је велико на сам изговор, а тек када се зарони у далеку историју знаменитог лика.

zmaj2

Змаја од Ноћаја!

Наравно да је Змај од Ноћаја био Херцеговац.
Војвода Стојан Чупић ( Добриловић), био је истакнути устаник и уз Хајдук Вељка Петровића најхрабрији војвода устаничке Србије. Стојан Добриловић, како су записали његови биографи, а и гуслари опјевали, родио се око 1765.г. у Пиви у Херцеговини. Пошто су му родитељи млади умрли, његове три сестре Ђурђија, Ката и Стана одвеле су дјечака дједу по оцу, Тоду, који је већ био пребјегао у Мачву.
Дјечак је био здрав, изразито бистар и мушки лијеп. Као младића способног и примјетног запазио га је богати трговац Страхиња Чупић из Салаша Ноћајског. Страхиња је остао без порода и желио је да некоме остави имање. По сагласности дједа Тода посинио је младог Стојана, који од тада носи и поочимово презиме.
Марљив, поштен и одан задобио је љубав и подршку. Бавио се трговином и као млад постао је један од имућнијих трговаца у Мачви. Једном приликом док је трговао у ваљевској нахији срео се са Карађорђем и одмах пристао да учествује у устанку и борби за слободу.
Забиљежено је да је носио ватрени дух родољубља и нескривено жудио за слободом српског робља. Зауставио је свој трговачки посао и сав се предао васкрсу Србије. Брзо се истицао и Карађорђе га је овластио за војводу. Био је дарован умјећем говорништва тако да је на сједницама старјешинства водио главно слово, а Вожд га је са уживањем слушао.
Због јунаштва, окретности и брзине одлучивања назвали су га Змај од Ноћаја, по мјесту одакле је долазио.
Његово јунаштво и пожртвовање упамћено је у бици на Мишару 1806.г., а немиран дух водио га је у нове сукобе са Турцима. Пресјецао је турске караване, прогонио Турке преко Дрине у Босну, дизао народ у непокор. Скривајући се по шумама тако је дочекао и Други српски устанак 1815.г., када је од Милоша Обреновића добио заповјест да буни народ у Мачви. Неколико српских кметова којима није било до рата и крвопролића потказали су га Турцима и намамили у клопку. Турци су га оковали у ланце и одвели у Зворник гдје је мучен и задављен; тијело је бачено на сметљиште.
Неки Србин тајно га је сахранио код цркве у Зворнику.

zmaj1a

Тако је Стојан од Херцеговине пострадао издајом од Срба. Његове издајнике устаници су посјекли и осветили војводу.
Земни остаци Змаја од Ноћаја пренесени су из Зворника у Салаш Ноћајски и сахрањени код мјесне цркве, а ту је подигнут и лијеп споменик и запис памћења за вријеме Краљевине Југославије.

Сва физичка и духовна љепота и снага, жар родољубља и државотворности српског народа стекли су се у овом узвишеном Херцеговцу, а у издаји њега и његове борбе од својих, сва коб и несрећа која нас прати до данас.
Нека овај мали помен великом војводи Стојану Чупићу-Добриловићу буде свијећа у времену, а Херцеговини подсјетник на њеног племенитог сина са срцем од змаја.

ГОРАН ЛУЧИЋ/ Слободна Херцеговина

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина