СРБИЈА КОЈА СЕ КАЈЕ, ПРАШТА И МОЛИ: Празник Покрова Пресвете Богородице у манастиру Ђунис

СРБИЈА КОЈА СЕ КАЈЕ, ПРАШТА И МОЛИ: Празник Покрова Пресвете Богородице у манастиру Ђунис

  • Ноћас су десетине хиљада душа у леденој ноћи понављале молитвени и дјетињи вапај пред силом која рађа, обнавља и дарује живот. Доноси смирење и све душевне дарове.

ФОТО: www.eparhijaniska.rs

 

– Господе помози, заштити, исцјели!
Боље је не живјети него живјети без Тебе
и против Тебе!

Послије Острога Ђунис је најпосјећенија српска светиња, уходиште болесних, уморних и слабих. Ове године навршило се 120 година од када се 13-огодошњој Милојки Јоцић на шумском извору указала лијепа жена по имену Марија, поручивши народу да гради манастир, а водом извора да спира болести, немир и страхове.

Шапат хиљада претапа се у жамор који се шири попут кругова кад дијете удари штапом по води. Трепет сличан пчелињем роју што из кошнице преноси звучни талас.
Ведро небо расуло звјездана јата па ледени ноћник пробија и најтоплији огртач. Ту је највише мајки, уморних супруга, старица које тугују за дјецом и унуцима… Најмање је мушкараца, ријетки су млади очеви и младићи, тек по који старац.
Сјећам се ријечи Арчибалда Рајса. Ви Срби сте површни у својој вјери. У вашим црквама пред олтарима стоје само старице и жене, за то вријеме мушкарци сједе у кафанама, коцкају се и пију.

А породица без здравог мушкарца (прије свега духовно здравог) јесте као воз без снажне локомотиве.
Читава једна намучена и обољела Србија на ноћном леду уз жижак воштаница освјетљава бол на који Добра Марија хита да развије покров, у ствари завој на ране, шал на промрзлине, убрус на образе што сузама квасе. Шири руке као кров утјехе и мира.

Слио се Божји народ са свих страна Балканског полуострва.
Десетине аутобуса из Републике Српске, Македоније, Црне Горе, из свих крајева Србије.

ФОТО: www.eparhijaniska.rs

У пролазу чујем румунски језик и застајем. Старица живахна и пуна ведрине вели ми да не разумије добро српски али да се сналази. У Господу се разумијемо и без језика.
Каже ми зове се Миљана.

– Носим српско име, а Румунка сам. Дошла сам са снахом из Вршца.

Обрадован присуством Румуна у српској светињи, а памтећи пристојност и ред румунских ходочасника у нашем Хиландару, не могох а не примјетити.

– Ви Румуни сте велики православни народ, задивљује смирење и побожност вашег скромног народа. Али ево и ми Срби, иако смо у односу на вас мање вјерујући, површни и нагли у вјери као и у безвјерју, још славимо Покров Пресвете Богородице по Старом православном календару. Издражавамо под страшним уцјенама да се одрекнемо древног поретка Христовог времена. Румунски народ је посустао пред овим искушењем. Зато је Србе Господ украсио овом величанственом светињом. Радујем се што сте са нама!

– Домне милуеште! (Господе помилуј, на румунском), узврати старица.
Нека Господ заштити Србију!

Много је родитеља са болесном дјецом. Има ту најразличитијих урођених мана, генетских поремећаја, церебрално парализованих грешком љекара, дјеце са успореним развојем… Жена са ампутираним стопалом уз осмјех иде на штакама кроз народ. Ромски дјечак без руке до рамене моли на улазу за који динар.

– Народе помозите ми, вама ће Господ!

Велика ријека душа као да увире у манастирску порту.
Пред храмом срећем лијепу и забринуту жену.
Кроз случајан разговор упознајемо се. Из Зајечара је, болује од мултипле склерозе. Има двоје дјеце, завршила је факултет… Осјећа немир због тешке болести и сваки дан све више се замара. Каже ми да још нема проблема са памћењем и заборавношћу…

– Љекари су ми најприје преписали терапију са кортикостероидима, али ја сам то осјећала као страшнији отров од ове моје болести. Престала сам са терапијом, користим само витамине. И ова светиња ме смирује. Дјеци још показујем задаћу и помажем у учењу. Борим се, не знам докле ћу стићи.

Осјећам немоћ, боле ме очи што носе слутњу. Млада је, а пред њом тежак крст. Са свијећом у руци одлази кроз народ. Губим њено лице у ноћи.

У поноћ запјеваше звона, а хорови узнесоше похвални тропар.
Не видим, али јасно осјећам да Господ слива утјеху на срца.
Пресвета мати развија бијело платно ведрине.
Живјеће овај народ, има још вјере, а биће и лијека.
Јер Господ је једини љекар и лијек.
Покров Пресвете Богородице у ноћи обавија Србију која се каје, нада и моли.

Покров Пресвете Богородице 2018.
– манастир Ђунис, Србија.
ГОРАН ЛУЧИЋ

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору

Оставите коментар