У име Оца и Сина и Светога духа, амин.

Ја Стјепан Остоја по милости Господа Бога благоверни краљ Срба, Босне, Приморја, Хумске земље, Западних страна, Доњих Крајева, Усоре, Соли, Подриња и осталог.

Да је на знање сваком човјеку кога се тиче, како дођоше величанству краљевства ми од славнога града Дубровника племенита властела и поклисари, а именом Жун Журковић и Михоч Растић говорећи разумно и часно о свим дјелима краљевства ми и међу осталим пословима слатко говорећи тражили су и молили да им плати краљевство ми што је остао дужан брат краљевства ми бивши славне успомене господин краљ Твртко.

И ми знајући за истинску молбу и достојан говор и погледавши наредбе и повеље и заклетве господина краља Твртка, да се не би прекинула красна љубав и добри односи који су увијек постојали међу краљевством ми и међу Дубровником, све то краљевство ми разгледавши и видивши, посавјетовали смо се с поглавитом властелом која у то вријеме бијаше уз нас.

Сви с нама, једнодушно следећи цара небеског који учвршћује добрим дјелима краљевство ми саслушасмо молбу дубровачких поклисара и створисмо им милост и записасмо у свим нашим наредбама да им платимо и плаћамо двије хиљаде и пет стотина и педесет дуката што им је остао дужан краљ Твртко, и да им се плаћа на овај начин: да се плаћа сваке године по пет стотина перпера од дохотка који су дужни давати краљевству ми о Власинoм свецу трећег дана мјесеца фебруара и то од дохотка који су дужни нашим прецима и нама за Стон да одбијају дотле док се не исплати у овој повељи горе поменути дуг од двије хиљаде и пет стотина и педесет дуката.

Све док се исплаћује тај дуг, од тога дохотка да нам ништа не дају осим да наплаћују себи дугове а након што исплате речени дуг да дају краљевству ми тај доходак како су га давали нашим прецима. А овоме су свједоци и ручници властела краљевства ми, војвода Хрвоје, тепчија Батало, војвода Вукашин и војвода Павле Клешић и кнез Стјепан Хлапчић нашег краљевства дворски. Писано на Думну двадесетог дана мјесеца новембра године рођења Христа 1398. Писа Стјепан Добреновић дијак краљевства ми, и да се почне плаћати на први Власин светац трећег дана фебруара 1399. и краљевство ми присеже и заклиње се горе поменутом властелом да ово писмо буде чврсто и непорециво док им се дуг не исплати.