Слободна Херцеговина » НЕМАЊА ДЕВИЋ: До јуче смо из свег гласа викали НЕ ДАМО СВЕТИЊЕ, а данас….

НЕМАЊА ДЕВИЋ: До јуче смо из свег гласа викали НЕ ДАМО СВЕТИЊЕ, а данас….

  • Морам нешто да вам исповедим, јер данима шепам као рањен. И овај текст пишем и бришем, већ четири пута за два дана.

Сви моји мили, који ме мало боље познају, знају и да ван радног времена, у друштву, ретко причам о историји. И сви знају и да сам далеко од идеалног верника (о својој таштини, лицемерству, похлепи, похоти, грубости… могу да пишем текстове у наставцима), што се не може закључити на основу садржаја које овде делим.

Сав сам вам у ожиљцима, а представљам се бољим него што јесам. О историји и цркви овде сам писао последњих недеља у већој мери само зато што сматрам да се у невољи треба враћати својим упориштима. А наша вера и наша историја су по мом мишљењу баш ти извори из којих можемо да црпимо снагу за победу сваког искушења. И нећу да говорим ни о својој челичној вери ни у овом посту, јер сам га у четвртој недељи, слушајући препоруке фамозне струке, а и титрајући свом стомаку, замало и сам обуставио – спасила ме једна девојчица у паланачкој цркви, не знам да ли је имала четири године, која се причешћивала са осмехом. Тек тад сам рекао себи – кући, коњу, и једи бораније. А јадна мајка се и ту трудила да ми угоди, јело се скоро сваког дана различито јело.

Али и као такав, заиста далеко од идеалног и штавише лош по многим критеријумима, осећам се делом Цркве. Кад ударају на њу, осећам као да неко руши моју кућу, кад гоне свештенике, осећам као да мене лично пеку и жигошу. И када ми неко брани да Васкрс прославим у цркви (молим вас, маните ме са секташким причама да је Бог у срцу, а не у заједници), мене то боли до бесвести. Зато не могу више ни да забијам главу у песак, ни да ризикујем како ће ко да протумачи то што бих вриснуо. А много светих недеља и много празника сам, на своју бруку, преспавао. Васкрс, чини ми се, никада.

Славио сам га и на Светој гори и у Дечанима и у Враћевшници, али углавном са породицом, исто тако несавршеном, у цркви у којој сам крштен. Јер, иако се бавим науком, Васкрс славим као Празник над Празницима, и верујем… да је Христос васкрсао у трећи дан по Писму, да се вазнео на небеса и седи с десне стране Оца, и да ће опет доћи са славом, да суди живима и мртвима и његовом Царству неће бити краја. И чекам васкрсење мртвих и живот будућег века.

Кажите то наглас пред људима и видећете да је то једина истинска побуна против модерног света. И не мислим да сам по припадности том кругу бољи од других, али сам бескрајно тужан што нисам успео да убедим већи број својих пријатеља да је то Истина, и што нас сада у мом малом месту нема бар стотину који бисмо пошли у недељу на литургију, па шта нам буде нека буде. Јер да се не заваравамо: какви будемо за Васкрс, такви ћемо бити у читавом свом веку. Ретки су тако симболични дани у животу једног човека.

Јуче смо из свег гласа викали да не дамо светиње (подразумевајући, изгледа, под тим само да не дамо Острог Милу), а данас смо подвили реп кад је стигао декрет из комитета да седимо кући. Обећаше нам још по сто евра, да се почастимо. Да купимо јаја, фарбу и сличице и да испечемо свињче, таман тако како они и доживљавају празник Васкрсења! А сутра ће нам тако рећи да седимо и кад буду поклањали Пећ, Дечане и Грачаницу. И бојим се, послушаћемо. Наћи ћемо 1001 изговор, говорићемо о светским заверама, критиковаћемо дедове комунисте… несвесни да се историја пише и у нашем времену.

Шта нам је чинити?

Ја то не знам. Молим се непрестано Богу ових дана да умудри и мене и оне што доносе одлуке. Знам само шта бих волео. Да накривим моју шајкачицу, као и за сваки празник, и кренем, низбрдо, са другарима у цркву у Паланци. Да певамо успут и да све поздрављамо гласно са: ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!

Колико нас још има таквих? Хоћемо ли у цркву у недељу? Ако нема и ако смо и поражени, бар да јекнемо и дамо гласа од себе. И да и то остане негде забележено.

Немања Девић / ФБ

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина