• О НАМА
  • МАРКЕТИНГ
  • КОНТАКТ
  • АРХИВА СТАРОГ САЈТА
  • УСЛОВИ КОРИШЋЕЊА
facebook
twitter
youtube
google_plus
email
  • АКТУЕЛНО
  • УДРУЖЕЊА
    • КЛУБ ГАЧАНА
    • УДРУЖЕЊЕ ТРЕБИЊАЦА
    • „ХЕРЦЕГОВИНА” ЗРЕЊАНИН
    • Билећани
  • ДОГАЂАЈИ
    • КАЛЕНДАР
  • ЛИЧНОСТИ
  • МАГАЗИН
    • СЦЕНА
    • РИЗНИЦА
    • ЖИВОТ ПЛУС
    • СХ ФОТО
  • СПОРТ
  • АКЦИЈЕ
    • ПОДИГНИМО ПРЕБИЛОВЦЕ
  • КОЛУМНЕ
    • БИЛЕЋКА ТРИЛОГИЈА
    • ОБИЧАЈИ И ВЕРОВАЊА
    • ОНИМА ШТО ПЛАЧУ
    • ХЕРЦЕГОВАЦ У БЕОГРАДУ
  • СХ ФОТО
  • БИЛЕЋКА ТРИЛОГИЈА
НАСЛОВИ
ИСТОРИЧАР ПРЕДРАГ ЛОЗО: 11 ЦРТИЦА О НЕВЕСИЊСКОЈ ПУШЦИ
Одржана трибина „Сребреница против геноцида – три деценије манипулације“
Никола Тесла: Тајни уговор са СССР-ом и загонетка мита о „сиромаштву“
У НЕВЕСИЊУ ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА „ОД НЕВЕСИЊСКЕ ПУШКЕ ДО СОЛУНСКОГ ФРОНТА“
Објављена књига Гордане Јанићијевић: Крајина која некад бејаше
Трибина „Сребреница против геноцида – три деценије манипулације“
Раде Р. Лаловић: ЗАБИЉЕШКЕ О КАЛИНОВИКУ У КЊИЗИ „ФОЧАНСКИ СРЕЗ 1918 -1941.“
НИКОЛА ЛАКЕТА: Пушка која је пробудила Балкан — прије тачно 150 година!
Око магазин: Сабља Пера Тунгуза, 150 година касније
ЗАВИЧАЈНЕ ПРИЧЕ МОМЧИЛА ГОЛИЈАНИНА: ЧАРКЕ КОД ТОЧКА

ИРИНА ДЕРЕТИЋ: Повратак у постојбину књижевности

Posted On 23. 10. 2017.
By : Слободна Херцеговина
Comment: 0
  • Недавно се из штампе појавила књига „Итаке” које потписују двије ауторке – филозоф Ирина Деретић и лингвиста Весна Пешић.

Ријеч је о дјелу које представља својеврстан мозаик прича инспирисан путовањем које су њене ауторке, прошле године у новембру, предузеле на грчко острво Итаку, у то доба године иначе сасвим пусто од туриста. Све приче у књизи имају свој хронолошки редослијед и тако се ова књига може читати и као необични роман са својим почетком и крајем. Намијењена је широкој публици, али и сладокусцима књижевности, историје, филозофије и путовања.

У њој ће читалац пронаћи и неопходне информације о путовању на Итаку, њеној историји, култури, али и храни и пићу, попут својеврсног туристичког водича. Истовремено, књига ће га одвести у духовно размишљање о вриједностима савремене и неких прохујалих цивилизација, у оштру критику данашњег „туристе” који путујући у „пакет аранжманима” остаје потпуно глув и слијеп на многе појединости предјела у које је стигао и који осим гомиле фотографија са таквих путовања, углавном, није ништа друго похранио у својим сјећањима.

Неке од прича такође су критика исписана на духовит начин о стању духа данашње младе генерације, холивудским филмовима, новопеченим богаташима који мисле да се за новац све може купити, и једном ријечју, ове приче отварају питања о смислу и трајању. Књига је представљена и у Русији, у Санкт Петербургу.

● Како сте Ви и Весна Пешић ријешиле да напишете ову књигу, која заправо представља један роман-мозаик?
– Све је почело на Београдском сајму књига. Итака је најчешће помињано мјесто свјетске књижевности, утопијско мјесто, острво повратка са лутања жељених и нежељених, заклон од недаћа свих врста. Побјегле смо са сајма књига на мјесто гдје је књижевност почела.

● Како је књига настајала?
– Она је писана у некој врсти маничног надахнућа, једноставно нисмо могле да се својих прича ослободимо док их нисмо написале. Онда смо критички једна другој читале рукопис, процјењивале, мијењале, да би он попримио овај облик. Тежиле смо да усагласимо рукопис, те су нам неки читаоци рекли да не препознају коју је причу исприповиједала Весна, а коју ја. Пишемо у трећем лицу, а спаја нас неки наднаратив који нас води као своје марионете.

● Појасните нам симболику самог наслова књиге?
– Не постоји само једна Итака. Итака је грчко острво у Јонском мору, и Одисејев завичај којим је он владао прије Тројанског рата и којом по истинском праву претендује да влада, мјесто сиромашно, кршевито, али вољено. Итака је праострво свих острва. Она је праотаџбина свих путника. О Итаци је написана једна од најљепших Кавафијевих поема. У нашој књизи смо у разговорима са истакнутим књижевницима с тежњом да дођемо до смисла Итаке.

● А какво је Ваше путовање ако није само географског карактера?
– То је и духовно путовање, путовање којим Весна Пешић и ја истражујемо себе, тежећи да препознамо различите аспекте наших личности. Путовање које прати и Одисејева путешествија и загонетке које су дате у Хомеровим спјевовима. Настојимо да их разријешимо и то на литераран начин тако што и нас двије приповиједамо приче, лирске записе, дијалоге. Сви ти записи су писани различитим стилом и то у складу са предметом о коме приповиједамо. Одисеју је посвећена и једна ода, а и мрачни разговор који он води са својом сјенком.

Кренуо на путовање са правог мјеста

● Каква је била промоција романа у Санкт Петербургу?
– Незаборавна. Не знам да ли ишта може да се лоше догоди са једном књигом у овој престоници културе, гдје је читање потребно подједнако као ваздух који удишемо, у граду који је и сам књижевни мит. Имају Итака и Санкт Петербург нешто заједничко. Оба потпуно различита мјеста, са различито шкртом природом, постали су књижевни топоси, мјеста најчувенијих дјела свјетске књижевности. Та два мјеста су књижевни јунаци књига које се у њима збивају. У Петрограду смо књигу представили у самом центру града, на Невском проспекту почевши од једне антикварнице до Парка културе и читања све до хотела „Енглтер” где је трагично завршио свој живот Јесењин. Наш роман је започео да путује у овом граду несагледиво величанствених булевара и вода, и вјерујем да је кренуо са правог мјеста.

● Да ли се у Вашем путопису јављају књижевни јунаци?
– Јављају се и стварни и измишљени. Стварни јунак је Константин који се управо вратио из метрополе Атине на малу Итаку, чија историја је дужа него њена површина. Као и у сваком роману многе ствари у вези са Константином су измишљене да би се исказала можда нека дубља истина, како бисмо дотакли нека времена која су наизглед изблиједјела. Јављају се измишљени јунаци. Често описани у комичном свјетлу, са дозом ироније, каткада и симпатије.

● Да ли сте приповиједале о неким актуелним темама?
– Јесмо и то онолико колико нам логика приче допушта. Са Аристотелом, најбољим куваром на острву, претресамо бројна политичка, етичка и историјска питања, али пишемо и о његовој супрузи која је у свему добра, али се у Аустралији лијечила од тешке носталгије за Грчком, па су морали да се врате. Приповиједамо о усамљености, о усамљеном човјеку по имену Арис у језиво-лијепом градићу Фрикесу и о томе да ли је усамљеност избор или нешто што нас задеси. Он каже да је убио оца и оженио се мајком. Хоће ли да нас насамари или…провоцира? У овој реченици препознајемо једну архетипску причу. Пишемо о просцима, о богатству, аутентичном гламуру и снобизму. О људима који не успијевају да сагледају своје границе… о томе зашто не умијемо да препознамо Хектора када стане испред нас.

● Да ли је роман интелектуалан?
– А какав би иначе и био. Испуњен је са стварним и прикривеним мисаоним загонеткама, питањима која нас муче, о којима пишемо на разумљив начин. Ми се не играмо, хоћемо да кажемо да све о чему мислимо и својом душом страсно проживљавамо. Без ероса писана ријеч се губи, остаје у некој етеричкој магли.

● Како роман завршавате?
– Литерарним есејем о „итачком сивом” и једном Кавафијевом пјесмом. А, на самом крају књиге налази се етимолошки рјечник имена грчких богова и поменутих грчких топонима и значајних личности које се помињу.

● Да ли сте успјеле да откријете тајну Итаке?
– На то питање ће вам књига дати одговор или неће. Ова књига је географски путопис, временски ограничен нашим поласком и повратком с пута. Може да послужи и као водич, јер је без обзира на поетику описавања, Итака приказана у цјелини. Говормо о градићима који постоје и описујемо и њихову дужину и ширину и њима својствен дух. Али, књига није само географија стварних мјеста, него је и нешто друго.

М.МИЛОСАВЉЕВИЋ
Извор: ДАН

 

 



Погледајте сличне вести:



  • irina
    ПРЕПОРУКА ЗА ЧИТАЊЕ: Ирина Деретић - Како именовати биће
  • jovan_ r_ deretic
    ГАЛЕРИЈА БЕСМРТНИХ ХЕРЦЕГОВАЦА: Јован Р. Деретић, творац Историје српске књижевности
  • 13 biblioteka
    БРИСАЊЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ НА ЛАТИНИЦИ: У коду за језик нема енигме
  • СУСРЕТИ
    ЋОРОВИЋЕВИ СУСРЕТИ: Празник науке и књижевности у Херцеговини
  • naslovna 02
    ОДРЖАНА АКАДЕМИЈА ПОСВЕЋЕНА ЈОВАНУ Р. ДЕРЕТИЋУ: Кроз историју књижевности сачувао српско јединство! (ВИДЕО+ФОТО)
  • Dubrovnik 5
    ДУБРОВАЧКИ СРБИ КАТОЛИЦИ НА ПУТЕВИМА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
  • 01 Они су представили књигу
    КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ У БАЊАЛУЦИ: Пребиловци у српској књижевности (ФОТО)
  • Mesa-Selimovic-670×447
    МЕША СЕЛИМОВИЋ: Припадам српској литератури, нацији и књижевности Вука, Матавуља, Сремца, Станковића, Кочића, Андрића...
  • Стефан-Првовенчани-Ћирилица-за-интернет
    ТРЕБИЊЕ, 26. АПРИЛ 2018. ГОДИНЕ: Изложба "Стефан Првовенчани у књижевности и историографији"
  • позивница Јован Р Деретић 01
    БЕОГРАД, 26. ОКТОБАР 2022. ГОДИНЕ: Вече посвећено Јовану Р. Деретићу, творцу Историје српске књижевности
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
О аутору
  • google-share
Previous Story

У БЕОГРАДУ ОДРЖАНО ДОНАТОРСКО ВЕЧЕ: За обнову Храма Светог Саве у Билећи скупљено 60.000 КМ

Next Story

Потражите ИТАКЕ на београдском Сајму књига

Оставите коментар Одустани од одговора

banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner

RECENT

POPULAR

COMMENTS

ИСТОРИЧАР ПРЕДРАГ ЛОЗО: 11 ЦРТИЦА О НЕВЕСИЊСКОЈ ПУШЦИ

Posted On 12. 07. 2025.

Одржана трибина „Сребреница против геноцида – три деценије манипулације“

Posted On 11. 07. 2025.

Никола Тесла: Тајни уговор са СССР-ом и загонетка мита о „сиромаштву“

Posted On 11. 07. 2025.

Списак презимена покатоличених српских породица у Херцеговини

Posted On 06. 11. 2018.

ИСТОРИЈА О КОЈОЈ СЕ ЋУТАЛО: Друго лице "народних хероја"

Posted On 25. 10. 2016.

Кикс бенд - најпопуларнији бенд у Херцеговини (ВИДЕО)

Posted On 23. 11. 2015.

[…] Никола Лакета, п...

Posted On 08. 07. 2025.

[…] Извор: Слободна Херцеговина...

Posted On 06. 07. 2025.

[…] Преузето са:...

Posted On 30. 06. 2025.

banner

СОЦИЈАЛНЕ МРЕЖЕ

0 Fans
Ауторска права © Слободна Херцеговина, 2013. Сва права су задржана.
 

Loading Comments...