ГАЛЕРИЈА ЗНАМЕНИТИХ ХЕРЦЕГОВАЦА: Љубо Мићевић - чувар Вјетренице писао дјела за Српску Краљевску академију

ГАЛЕРИЈА ЗНАМЕНИТИХ ХЕРЦЕГОВАЦА: Љубо Мићевић – чувар Вјетренице писао дјела за Српску Краљевску академију

  • Међу бројним обдареним, признатим  и патриотски настројеним Херцеговцима био је и Љубо Мићевић из села Завале.

Љубо је рођен 1886. године у Стоцу а у село Завалу, на тадашњој железничкој прузи, у тадашњој требињској општини, дошао је са својих двадесет година.

О бурном и напредном животу и раду Љуба Мићевића писала је „Политика„ још давне 1939. године, у свом броју од 19. марта, под насловом „Нешколован човек са села, чувар пећине Вјетренице, добровољац на Солунском фронту и ратни инвалид, пише научна дела која ће ускоро издати Српска краљевска академија„.

Као млад, задојен нацоналним идејама за слободу свог народа, Љубо је био члан револуционарне „Младе Босне„. После атентата у Сарајеву био је ухапшен и затворен.               У  судском процесу 1915. године успео је да се спасе вешала које је тражио државни тужилац.

За време скадарске кризе био је затворен у Требињу под оптужбом да ради против државних интереса Аустроугарске. Љубо Мићевић је био један од хиљада херцеговачких добровољаца у борбама на Добруџи и Солунском фронту. Носилац је и неколико одликовања.

Својој кући се вратио 1919. године, у село Завалу, и наставио живот тамо где је почео пре рата.

Иницирао је да се оснује „Удружење добровољаца„ које је и основано у Сарајеву 1920. године а он био изабран за потпредседник удружења.

Љубо је био нешколован човек, живот и могућности му нису дозволиле да се упути на високе школе. Но, и поред тога, своју обдареност ка сагледавању и расуђивању чињеница дале су му повода да се бави прикупљањем и писањем о етнографским елементима живота Попова Поља и околине. Проучавао је све оно што га је интересовало. Своје прилоге-фељтоне објављивао је у „Босанској вили„, „Српској ријечи„, „Просвети„, „Народу„ и другим листовима и часописима.

Посебно га је заинтересовала пећина Вјетреница, која се налази крај села Завале.  Љубо је увек био при руци путницима намерницима да да објашњење и основне елементе о тој пећини, највећој и најпознатијом у Босни и Херцеговини.

Аутор: InDoRoN – Сопствено дело, CC BY-SA 3.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=18465847

Ту његову обдареност и жељу за изучавањем херцеговачког краја уочио је и наш научник Јован Цвијић, па је на његов предлог Љубо Мићевић постављен за чувара пећине Вјетренице, уз известан хонорара. Дочекивао је посетиоце и упућивао их у тајне овог чуда природе.

Одушевљен етнолошким материјалом којег је Мићевић прикупљао годинама, пажљиво и савесно обрађивао и објављивао као самоук етнолог, опет на предлог Јована Цвијића, изабран је 1939. године за редовног члана Географског друштва при Универзитету у Београду.

„Географски гласник„ објавио је тада Мићевићев рада „Крсно име или крсна слава у Попову„ а затим и „Лончарство у Бајивцу крај Дубровника„.

„Гласник Етнографског музеја у Београду„ у својој књизи број 5, штампане 1930. године наводи поред осталог запис Љуба Мићевића у коме се каже: „У Поповом Пољу крсно име и крсну славу славе и католици и православци. Карактеристично је, да у неким селима имају у један дан крсну славу и једни и други. Тако у Дубљанима 21. септембар славе и католици и православци, католици Св. Матију а православци Малу Госпојину.  У Равноме, иако не славе истога дана, и једни и други славе истог свеца, тј Митровдан. Има читавих села која славе једну крсну славу. У Ораховом Долу и у Голубинцу живе само католици и сви славе Митровдан, 11. новембар. У Беленићима су такође само католици и сви славе Томиндан, а у Требимљу, у Тричини и у Вељој Међи сви славе Никољдан. У Седларима, где живе само православци, сви славе Шћепандан, трећи дан Божића, а тако исто и у Грмљанима где славе Јовањдан„.

Овај виспрени херцеговачки сељак послао је Српској Краљевској академији два опсежна научна рада „Женски радови у Бобанима„ на 60 страна куцаних на писаћој машини и други много опширнији рада „Живот и обичаји Поповаца„. Овај други рада, писан 1934. године, изучава свеукупан живот, рад и обичаје људи у Поповом Пољу, с освртом и на њихиве  психичке особине. Дело садржи много лепих фотографија, илустрација и цртежа које је сам радио Мићевић. Како се у поменутом чланку „Политике„ наводи Мићевић је на овом делу радио скоро десет година. А тадашњи професор Универзитета у Скопљу Миленко Филиповић написао је да је то прво дело такве врсте из Херцеговине.

Српска Краљевска академија је публиковала ове радове.

Оригинали рукописа Љуба Мићевића се чувају у Српској академији наука и уметности.

У Публикацији „Живот и обичаји Поповаца„ чије делове је објавио и „Гласник географског друштва„ из 1947. године, поред осталог Мићевић описује како су људи из Попова Поља, за време турске владавине, кад је неродна година, одлазили и под којим условима у Столац и Мостар да презиме зиму. Јављали су се тамошњим агама или беговима и уз рад добијали храну и смештај. Било је случајева да су им помагале и православне црквене општине. Интересантно је да Поповци нису одлазили у ближе Љубиње и Требиње, јер тамо за њих изгледа није било посла.

Свој рад Мићевић је наставио у проучавању села Поповог Поља, заједно са професором Миленком Филиповићем, као наставак онога што је започео и урадио Јефто Дедијер.

Професори  Универзитета у Београду, истакнуте личности и новинари су овог херцеговачког сељака ословљавали са научник.

Љубо Мићевић је написао и три драме: „Повратак„, Фалсификат„ и „Болничарка„.

Ово све само потврђује мишљење о марљивости, виспрености и духовној вредности херцеговачког народа.

Љубо Мићевић је умро 1951. године.

 

Припремио Миливоје Мишо Рупић

 

Миленко Филиповић и Љубо Мићевић – Попово у Херцеговини

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина