Драшковић: Гуслама је место поред иконе и кандила!

  • Слободан Бобан Драшковић, председник Савеза гуслара Србије и потпредседник Клуба Гачана у Београду, у ексклузивном разговору за портал Слободна Херцеговина отворено прича о амбициозном плану да се у духу чојства, племинитости, правдољубља, витештва и јунаштва васпитавају генерације које долазе, а да гусле и епска поезија добију заслужено место у музичким школама

Поносан на своје корене: Слободан Бобан Драшковић

Поносан на своје корене: Слободан Бобан Драшковић

Текст: Трифко Ћоровић
Фото: www.slobodnahercegovina.com

Слободан Бобан Драшковић је однедавно изабран за председника Савеза гуслара Србије. Прихватио се „врућег кромпира“ у време свеопште како материјалне тако и моралне кризе. Гусле су вековима окупљале генерације, шириле слободарски дух, неговале традицију, чувале историју и национални идентитет, а данас смо сведоци колико су потиснуте. Ипак, Драшковић је оптимиста и верује да ће се озбиљним и упорним радом гусле у српске домове вратити на место које им припада, поред славске иконе и кандила.

Шта ће бити приоритетни задатак Савеза гуслара Србије? Представите свој програм.
– Савез гуслара Србије у наредном периоду има неколико приоритета, пре свега, покушаћемо својим деловањем да повратимо углед овог најстаријег српског традиционалног инструмента. Цела српска историја је опевана и сачувана захваљујући гуслама,време је да гусле заузму место у народу које им и припада. Гуслама је место поред славске иконе и кандила.Имамо важан задатак да заштитимо певање уз гусле као нематеријалну баштину српског народа пред међународним институцијама. Морамо да пренесемо љубав и пре свега поштовање према гуслама на потомке. Време је и да се заведе ред у Савезу,који је последњих година изгубио ауторитет међу Друштвима гуслара. Важно је радити на масовности, али никако не на уштрб квалитета. Чека нас мукотрпан и дуготрајан посао, али сам сигуран да ћемо истрајати и успети.

Поносни Херцеговац и Гачанин!

Ви сте рођени Београђанин,одакле толико интересовање за гусле и завичај с обзиром да сте и потпредседник завичајног Клуба Гачана у Београду?

Сложни гатачки тими: Слободан Драшковић са Трифком Вуцом и Светозаром Црногорцем

Сложни гатачки тими: Слободан Драшковић са Трифком Вуцом и Светозаром Црногорцем

“Сваки је човек дужан свом завичају”.Ово су речи српског књижевника Иве Андрића и најбоље описују оно што осећам. Летњи распусти које сам у детињству проводио у Херцеговини, приче старијих окупљених око огњишта, гусле и ганга уместо успаванке, оставили су дубог траг у мом одрастању и поимању ствари. Покушаћу ангажовањем у Савезу гуслара Србије и Клубу Гачана, да вратим и ја део дуга свом завичају.Клуб Гачана је Удружење које је у последње две године заиста покренуло неке значајне ствари, организовало, помагало и учествовало у бројним пројектима, везаним за просперитет Гацка и Херцеговине. Доласком једног правог и искреног прегаоца и великог и честитог патриоте Светозара Црногорца на чело нашег Клуба, пробудило се помало успавано чланство, многим акцијама смо допринели да и преостала завичајна удружења Херцеговаца у Београду и Србији свако на свој начин допринесе бољитку Херцеговине.Врло сам поносан што сам Србин из Гацка и што припадам народу Саве Владиславића,Богдана и Петра Зимоњића,Стојана Ковачевића, Васиља Грђића, Пера Слијепчевића и других бројних знаменитих Гачана. Координациони одбор свих Херцеговаца у Србији који је пре неки дан основано у Новом Саду са циљем да окупи све завичајне клубове је прави начин да још једном покажемо да су Херцеговци елитни Срби, увек први кад се треба стати на браник српства и нације али и кад се треба ујединити и сложити око заједничких циљева за добробит мајке Србије и српства уопште.

 

Колико је држава заинтересована за очување народне традиције?

– Код нас су ствари постављене потпуно наопако. Почнимо од образовања, где се епска народна поезија учи на кашичицу, преко медијске блокаде свега што је традиционално, аутентично и српско, до врло мале економске подршке пројектима који се боре за очување традиције. Велика српска књижевница Исидора Секулић каже “Док је једног гуслара и једних гусала, српство неће пропасти”. Дубоко верујем у ове речи, још кад би људи који одлучују о нашој судбини схватили значај гусала, где би нам крај био. Ипак, надам се да ће се ствари променити на боље.

На који начин опстају гусларска друштва, ако знамо да је укупан буџет намењен култури мизеран?
– Гусларска друштва опстају захваљујући малобројним појединцима који донацијама помажу друштва. Мало је друштава која се налазе на буџету и својих локалних заједница, а камоли на буџету Републике. Од Републике прошле и ове године колико је мени познато нисмо добили ниједан динар. Надам се да ће нови министар културе имати много више слуха за нашу организацију. Направићемо озбиљне, стручне пројекте за које од државе очекујемо и адекватну финансијску помоћ.

Водите ДГ „Стара Херцеговина“, а у њему има и младих гуслара. Колико се данашња омладина интересује за гусле?
– ДГ “Стара Херцеговина” је младо друштво, постојимо тек пет година и врло смо поносни на наше младе гусларе. Нажалост, омладина се врло мало интересује за гусле. Мало је примера да се деца лате овог инструмента, углавном се то дешава у породицама где су отац или ђед познати гуслари. Многи наши истакнути гуслари попут Јекнића, Тановића и других имају достојне наследнике. Посебно се у Савезу гуслара Србије мало радило на привлачењу младих људи гуслама. Добар део програма новог Извршног одбора је посвећен управо том питању. Само две музичке школе у Србији ( М.Ш.”Мокрањац у Краљеву и Београду) имају одсек гусле. Планирамо да отварамо школе у многим новим срединама. За месец дана на Жабљаку се одржава 4.Сабор младих гуслара Србије, Црне горе и Републике Српске. Биће то заиста велики празник српске младости, духовности, памети, лепоте, свега оног најлепшег и најчаснијег што је српска мајка родила. То је прави празник гусала. Пробрани српски младићи нам својим понашањем показују пут, верујем да би многи требали да се зацрвене пред њима.

boban-02

Навикли смо да фестивали генерално буде напетост и увек круже прице о намештањима. Каква је ситуација на гусларским фестивалима и шта су параметри у гусларским надметањима?
– Фестивали су нажалост, највећи и горући проблем и нашег Савеза. Као и на свим музичким фестивалима, много је тензија пре него фестивал и почне. Обично се највише буне они који имају најмање разлога за то. Наравно да има и разних углавном празних прича о намештаљкама итд. али гуслари јако добро између себе знају где је чије место. Наравно деси се неко изненађење и то даје посебну драж такмичењу.Постоје пропозиције које се, нажалост, врло често крше и сигурно да ће један од задатака Савеза бити да натерамо Друштва и гусларе да поштују пропозиције и жири.То је могуће спровести само оштром казненом политиком и будите сигурни да ће то тако и бити.

Једина заједничка институција која функционише између Србије ЦГ и РС је гусларски савез. Да ли због његовог опстанка имате одређене политичке притиске?
– Савез српских гуслара, свето тројство, као круна која спаја сва три Савеза, три државе у којој живи српски народ је колико је мени познато јединствена таква организација у свим сферама живота. Посебно су били велики проблеми наше браће у Црној гори да сачувају српски предзнак гусала. Успели су у томе и сад су најстабилнији Савез у нашем кровном савезу. Сада су се појавили разни помиритељи, који би да мире што се помирити неможе. Сви који признају и поштују статут и нормативна акта Савеза српских гуслара добродошли су под српску капу, промене имена и трулих компромиса на ту тему нема и несме бити.

boban-03

Гуслари на свом репертоару имају врло озбиљне епске теме, али сведоци смо разних дневно-политичких тема које освану на ЦД-овима. Постоји ли нека етичка комисија која се бави садржајем гусларских песама?
Као што свака травка није мелем за рану,тако ни свака песма није за гусле.Велика опасност за гусле долази од оних који себе проглашавају за професионалце и естрадне уметнике и снимају свакакве, врло често неприкладне песме за једнократну употребу. Све чине зарад профита, а пуна су им уста гусала и епике. Ако гусле постану део естраде изгубиће своју изворност и улогу коју имају у српском народу. Нажалост, ми као Савез не можемо много да учинимо. На фестивалима инсистирамо да одабране песме буду квалитетне, мамо и правило да једна од две песме, било у полуфиналу или финалу буде неримована, чиме такође доприносимо афирмацији и заштити народне епске песме, али управо они који нарушавају углед гусала добијају највећу медијску пажњу. Гусле су очи и душа Србинова, али само ако се користе онако како им доликује.

Некако је у свести људи да гусле свирају мушкарци, да ли у време глобализације постоји тренд жена гуслара?
– Још је Вук Караџић захваљујући женама-гусларима записао неке од најлепших епских песама. Слепа Живана и слепа Јеца су најпознатије гусларке тог времена. Од слепе Јеце је забележена једна од најлепших песама “Смрт војводе Пријезде”. Пре и после њих много је још знаних гусларки које су заузимале значајно место. У данашњем савременом тренутку морам да издвојим три изузетне даме, које су свака у својој области допринеле и доприносе да гусле опстану и покажу своју вредност. То су др. Данка Лајић Михајловић, етномузиколог захваљујући којој смо успели да певање уз гусле заштитимо и упишемо у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Републике Србије, затим Мирјана Ивановић, секретар Савеза српских гуслара, која је успела да за врло кратко време покрене сајт СГС, осмисли бројне пројекте, допринесе поправљању атмосфере у читавом гусларском окружењу и на крају најчудеснији, најдивнији и нестварни бисер које су српске гусле изнедриле млађану Бојану Пековић.

Бобан Драшковић: Не можеш постати добар гуслар, ако ниси добар човек

Бобан Драшковић: Не можеш постати добар гуслар, ако ниси добар човек

Да би неко уопште покушао да постане гуслар које особине би требао да има да би се могао сврстати међу таленте?
– Један од највећих ауторитета у гусларству покојни Душан Добричанин говорио је да сваки гуслар мора да буде пре свега добар човек. Свакако би и по мени то требало да буде најважнија особина сваког гуслара. Како ће неко уз гусле певати о чојству, племинитости, правдољубљу, витештву и јунаштву, а сам не поседује те особине. Но, је ли то баш тако, најбоље могу одговорити сами гуслари. Мислим да се гуслар рађа, али сам се више пута уверио да великим и упорним радом може пуно да се постигне, да и од просечног талента можете добити велико гусларско име.

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.

Оставите коментар