• О НАМА
  • МАРКЕТИНГ
  • КОНТАКТ
  • АРХИВА СТАРОГ САЈТА
  • УСЛОВИ КОРИШЋЕЊА
facebook
twitter
youtube
google_plus
email
  • АКТУЕЛНО
  • УДРУЖЕЊА
    • КЛУБ ГАЧАНА
    • УДРУЖЕЊЕ ТРЕБИЊАЦА
    • „ХЕРЦЕГОВИНА” ЗРЕЊАНИН
    • Билећани
  • ДОГАЂАЈИ
    • КАЛЕНДАР
  • ЛИЧНОСТИ
  • МАГАЗИН
    • СЦЕНА
    • РИЗНИЦА
    • ЖИВОТ ПЛУС
    • СХ ФОТО
  • СПОРТ
  • АКЦИЈЕ
    • ПОДИГНИМО ПРЕБИЛОВЦЕ
  • КОЛУМНЕ
    • БИЛЕЋКА ТРИЛОГИЈА
    • ОБИЧАЈИ И ВЕРОВАЊА
    • ОНИМА ШТО ПЛАЧУ
    • ХЕРЦЕГОВАЦ У БЕОГРАДУ
  • СХ ФОТО
  • БИЛЕЋКА ТРИЛОГИЈА
НАСЛОВИ
КРВ ПРОЛИСМО, БЛАГО ПОТРОШИСМО… (12) – Устанак
Велики црквени сабор у Запланику – вјера, заједништво и обновљена нада
ОДРЖАН 37. ПЕТРОВДАНСКИ МАРАТОН У ГАЈДОБРИ: Ванвременски подвиг Јова Радоша
СРПСКИ СОКОЛИ И МЛАДА БОСНА
ИСТОРИЧАР ПРЕДРАГ ЛОЗО: 11 ЦРТИЦА О НЕВЕСИЊСКОЈ ПУШЦИ
Одржана трибина „Сребреница против геноцида – три деценије манипулације“
Никола Тесла: Тајни уговор са СССР-ом и загонетка мита о „сиромаштву“
У НЕВЕСИЊУ ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА „ОД НЕВЕСИЊСКЕ ПУШКЕ ДО СОЛУНСКОГ ФРОНТА“
Објављена књига Гордане Јанићијевић: Крајина која некад бејаше
Трибина „Сребреница против геноцида – три деценије манипулације“

Знаменита породица Бошковић из Херцеговине

Posted On 21. 10. 2017.
By : Слободна Херцеговина
Comment: 0
Руђер Бошковић

Бошковићи су српска племићка породица из Херцеговине. Преци чувеног Руђера Бошковића носили су презиме Подкравићи, односно Падкрај­чићи, који су се врло рано доселили у Орахов До, гдје су се размножили као Бошковићи. Из овог херцеговачкогсела Бошковићи се селе крајем 17. вијека у Дубровник ради трговине. И сам Никола Бошковић преселио се у Дубровник због трговачких послова и ступио је у службу Рада Геталдића. Геталдић га шаље у Нови Пазар да га обучи међу тамошњим трговцима, одакле се Никола враћа у Дубровник врло богат. Иако римокатолик, он је не само „српски писао”, већ се и интересовао за прошлост својих српских предака. Збогњеговог интересовања за српску прошлост, Риђепути, који је са Фарлатијем и Калетијем издавао чувено дјело у осам свезака, Il­li­ri­cum sacrum, замолио га је да му опише српске старине. Тако је настао Николин спис „Relazi­one dei Monasterii della Provin­cia di Rаssia” (Старорашка сјећања).

Бошковићи су имали свој грб. У почетку су се служили грбом Покрајчића, који је вјероватно употребљавао и Божо Покрајчић, отац Николин. Тешко је са сигурношћу утврдити када су Бошковићи добили племство. Највјероватније су га добили 1595. године као Покрајчићи, или чак раније. На основу тога је вјероватно да је породица Бошковић добила племство и грб 15.4.1718. године. Та додијела племства уписана је у „Краљевску регистратурну књигу” („Li­ber regi­us”), бр.XXVII, на страни 49. Поред других значајних личности из ове породице, посебно су се истицали Божо и Руђер Бошковић.

Бо­жо Бо­шко­вић рођен је у Дубровнику 18.2.1815, а умро је 3.1.1879.године. Био је веома имућан и угледан трговац. Оставио је дубрoвачкојо пштини 10.000 форинти за школовање запуштене дјеце „без разлике вјере”. По његовој жељи, 3.11.1879. сестра му Марија, жена Теодора и брат Никола оснивају женску једноразредну школу за православне дјевојке, тј.„Закладу Бо­же Бо­шко­вића”.

Најистакнутија личност у породици Бошковић, засигурно је био Руђер Бо­шко­вић. Рођен је 18.5.1711 у Дубровнику, а умро је 13.2.1787.године у Милану. Иначе је био астро­ном, физичар, дипло­мата и пјесник.  Школовање је започео у родном граду у „Collegi­um Ragusi­num”, наставио у Риму у „Collegi­um Romanum”. Послије завршетка студија филозофије, математике и физике, предавао је у нижим разредима „Римског ко­легија”, наставивши истовремено студије теологије као исусо­вац. Већ 1736. године почео је објављивати расправе обиљежене њутнизмом са подручја математике, физике и астрономије. Руђеру је 1736.године повјерено да истражи пукотине на куполи цркве Св. Павла у Риму, о чему је написао детаљан извјештај. Већ у првим радовима писао је о облику и величини Земље, те о неједнакости силе теже.

Позиву португалског краља Ивана V да у Бразилији измјери меридијански степен није се могао одазвати, јер је по налогу папе Бенедикта преузео други посао, а затим је са La Mairom(Ла Мером) извео мјерење меридијана између Рима и Риминија. О томе је написао дјело Philosophiaе natu­ralis the­oria existentium, које је изишло у Виени (Бечу) 1758. године, а доживјело је много издања. Из Беча Руђер одлази у Париз (1760), гдје као члан језуитског реда није наишао на повољан пријем у кругу научника-енциклопедиста. Исте године отпутовао је у Лондон, гдје је примљен у Лондонско учено друштво и позван да посматра пролаз Венере испод Сунца. Он је 1761. године из Венеције пошао у Цариград, а 1762. из Цариграда одлази у Варшаву у намјери да продужи пут до Петрограда. У томе га је болест спречила, те се преко Беча враћа у Рим (1763). Свој пут описао је у дјелу Giornaledi un viag­gio da Constantinopoli in Polonia (1784).

Из Рима одлази у Павију (1764), где ради као професор математике, затим постаје професор астрономије у Милану, гдје је основао звјездарницу. Године 1773. преузео је управу оптичког института у Паризу. Затражио је 1783. године допуст у Француској да објави цјелокупна дјела, али је убрзо оболио, те га је затекла смрт у Милану, у 76.години живота.

Иако је читав животни вијек провео у туђини, није занемаривао своју српску народност. Када га је једном D’Alambert назвао Талијаном, одлучно је то одбио. Он је био и остао Србин, премда католичке вјероисповијести.

Напредовањем науке расте све већа слава и заслуга овог великог сина српскогнарода. Руђер се знао кретати у бројним гранама људског знања: у астрономији, метеорологији, физици, филозофији, геологији, геодезији и поезији. Био је прави учењак у егзактним наукама, племенити огањ из којег су се посипале разне варнице знања. Испитујући силе природе, утврђивао им је пронађене законе, откривао скривене тајне наше планете, те популаризовао науку уопште. Иза себе, оставио је велики број научних радова од који неки имају свијетски значај.

извор; srbiubih.com



Погледајте сличне вести:



  • krov3-600×350
    ФОЧА: Кров над главом за 13 породица
  • lud-zbunjen
    Требињска „породица“ у серији „Луд, збуњен, нормалан“
  • plakat-672×372
    Београд, 27. априла 2017: Трибина "Породица у Србији у 21.веку"
  • kojim-molitvama-uciti-decu-567×424
    КАКО ДА СЕ УЧИМО КУЛТУРИ СЈЕЋАЊА: Породица је полазна основа формирања ставова и односа према властитим жртвама
  • Vojvodstvo_S_V_Kosace_1440_1024_x_737-696×501-400×280
    Списак презимена покатоличених српских породица у Херцеговини
  • ристо одавиц
    ГАЛЕРИЈА ЗНАМЕНИТИХ ХЕРЦЕГОВАЦА: Породица Одавић из села Луг код Требиња
  • црнохорци графика из 19 века
    БИЛИ И ОСТАЛИ БРАЋА: Исељавање црногорских породица у Србију у 19. вијеку
  • vladimir, unuk sa guslama
    ЈУНАЧКИ АМАНЕТ: Гусле завјетника Перка Мркајића чува породица Кнежевић
  • zgrada
    ТРЕБИЊЕ: Кров над главом за 13 борачких породица
  • Oplenac
     БЕОГРАД 31. МАРТ - 14. АПРИЛ 2017: Изложба “Краљевска породица и Соколи”
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
О аутору
  • google-share
Previous Story

ХУМСКИ ЗАПИСИ: Чатрња

Next Story

КРУНИЋ: Влада РС ускоро расписује тендер за градњу соларне електране у Љубињу!

Оставите коментар Одустани од одговора

banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner

RECENT

POPULAR

COMMENTS

КРВ ПРОЛИСМО, БЛАГО ПОТРОШИСМО… (12) – Устанак

Posted On 13. 07. 2025.

Велики црквени сабор у Запланику – вјера, заједништво и обновљена нада

Posted On 13. 07. 2025.

ОДРЖАН 37. ПЕТРОВДАНСКИ МАРАТОН У ГАЈДОБРИ: Ванвременски подвиг Јова Радоша

Posted On 13. 07. 2025.

Списак презимена покатоличених српских породица у Херцеговини

Posted On 06. 11. 2018.

ИСТОРИЈА О КОЈОЈ СЕ ЋУТАЛО: Друго лице "народних хероја"

Posted On 25. 10. 2016.

Кикс бенд - најпопуларнији бенд у Херцеговини (ВИДЕО)

Posted On 23. 11. 2015.

[…] КРВ ПРО...

Posted On 13. 07. 2025.

[…] КРВ ПРО...

Posted On 13. 07. 2025.

[…] Никола Лакета, п...

Posted On 08. 07. 2025.

banner

СОЦИЈАЛНЕ МРЕЖЕ

0 Fans
Ауторска права © Слободна Херцеговина, 2013. Сва права су задржана.
 

Loading Comments...