Данас су Србија, али и читави некадашњи југословенски простори, остали без вајара снажне, узбудљиве и потпуно аутентичне поетике.
„Својим умијећем и необичним даром да из само наизглед хладног материјала отјелотвори нека од ремек-дјела српске, југословенске и европске скулптуре у јавном простору, Миодраг Живковић је створио опус за дивљење, поштовање, захвалност и незаборав“, написао је историчар Дејан Ристић на свом Фејсбук профилу.
Тај умјетник крхке грађе стварао је по свему моћне јавне споменике међу којима се посебно издвајају они у Шумарицама, на Кадињачи, Сутјесци, у Приштини, Пријепољу и бројни други.
Стварао је споменике међу којима се посебно издвајају они у Шумарицама, на Кадињачи, Сутјесци, у Приштини, Пријепољу…
Отишао је велики Миодраг Живковић – скулптор који је у камену овјековјечио стихове свевремене „Крваве бајке“ дивне Десанке Максимовић.
„Имао сам прилику да упознам тог великог уметника и да се из његових речи наупијам истинске мудрости човека који је својим животом и стваралаштвом обележио читаву једну епоху, а нас задужио да га се сећамо са поштовањем и захвалноћу“, написао је историчар Дејан Ристић.
Миодраг Живковић, рођен је 1928. године у селу Лесковац код Лазаревца. Био је редовни професор на Факултету примењених уметности у Београду.
Међу његовим најзначајнијим дјелима су: споменик Храбрима у Остри код Чачка (1969), споменик битке на Сутјесци, Тјентиште (1971), спомен-костурница у Гонарсу, Италија (1973), Спомен-комплекс на Кадињачи (1979).
Споменик у Невесињу
Мање је познато да је Миодраг Живковић, осим монументалних комунистичких споменика, аутор и серије споменика у Републици Српској и Брчком, посвећених борцима Војске РС који су погинули у рату у БиХ 1990-их година, на којима је доминатни симбол православни крст.
Данас Живковићеви споменици красе тргове у Брчком (споменик „Српским браниоцима Брчког“, 1997), Бијељини (споменик „Борцима Бијељине и Семберије“, 1998), Приједору (споменик „За Крст Часни“, 2000), Дервенти (споменик „Борцима Отаџбинског рата“, 2002), Модричи (споменик „Борцима за слободу“, 2002) и Мркоњић Граду (споменик „Браниоцима Отаџбине“, 2004).
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
