Упиши се на врху Видуше: ПД „Коритник” освојило Велики Тисац
-
Планинарско друштво „Коритник”, након што је обиљежило највиши врх матичне планине Бабе, одлучило је да и остала билећка узвишења обиљежи и уведе на листу традиционалних планинарских похода.
Текст: Тијана Тркља
Фото: Мијомир Мијо Дамјанац и Срђан Савић
Овога пута, ријеч је о планини Видуша и њеном највишем врху Великом Тисцу (1.320 м надморске висине).
Наиме, Билећки планинари су претходног викенда на овај врх поставили кутију са књигом посјетиоца, за све оне који крену Видуши у походе.
Да њихов рад подржавају и друга планинарска друштва, потврдили су својим доласком Милорад Јовановић и Радош Милошевић, чланови ПД ”Волујак” из Гацка.
Као и обично и овога пута су се окупили испред Дома културе „Јефто Дедијер” у јутарњим сатима и кренули према селу Звијерина, одредници са које су лаганим кораком кренули пут врха.
Кроз букову шуму, у којој се још задржао снијег, дошли су до врха, одморили и монтирали кутију за све оне који крену Видушом да се упишу.
Стазом су кренули према Леденој пећини, на чијем улазу их дочекује стрми отвор и неприступачна стаза за улазак.
Мада, јака жеља још увијек неоформљеног спелеолошког дијела друштва успјела је да савлада и ове природне творевине и завири унутар пећине.
Унутрашњост је оправдала свој назив.
Леденице су блистале под свјетлошћу батеријских лампи, а и слијепи мишеви су „ослијепили” од бљеска фото апарата.
Стаза из Ледене пећине водила их је преко оштрог и једва проходног терена до нетакнуте букове шуме до подножја.
Дружење се даље наставило у сеоском дому – Симијова гдје су уз пасуљ и пиће почели да се сабирају утисци од тога дана.
У билећком планинарском друштву истичу да су их мјештани и овога пута срдачно угостили, те да су им захвални на томе гостопримству. Билећане је обрадовало присуство и гатачких планинара, са којима су се и прије дружили на традиционалним планинарским манифестацијама.
„Коритник” сигурно неће стати на обиљежавању Великог Тисца, у друштву најављују и обиљежавање највишег врха планине Ситнице – Кобиље главе.
Овим гестовима, озбиљна планинарска дружина још једном потврђује да младо друштво планинара живи за природу и ради на њеном промовисању.