• Ко је и какав био Благоје Јововић, човек који је у Аергентини пуцао у усташког вођу Анту Павелића, открива књига “Благоје Јововић – српски херој у вучјој јазбини”, коју је написала његова ћерка, Марија Јововић. Она је присуствовала представљању штива, које је, каже, морала да објави, како би јавност била упозната са ликом и делом њеног оца и да би се избегле произвољне интерпретације важног историјског догађаја.

-Видела сам доста објава у вези са мојим оцем, фотографије, од којих неке нису његове, а многе од објављених информација нису тачне. Мислила сам да је праведно да оно што се прича о њему буде истинито. Почела сам да пишем 2019-те, дуго сам писала, желела сам да људи боље разумеју какав је био његов живот. У овој првој књизи више сам писала о политичкој ситуацији у Аргентини када су Усташе стигле у ту земљу, ставила сам то у политички контекст – објашњава ауторка књиге.

Каже да јој није било нимало лако да пише о свом оцу у ономе што је урадио.

– Ништа није било лако. Није било лако ни да се пронађу информације у вези са њим. Дуго сам трагала за њима, била сам у свакој библиотеци, сваком архиву у Буенос Ајресу, у имиграционим службама, велики посао сам одрадила. Доста докумената је и изгубљено, многи су спаљени, многи сакривени. У Аргентини су много година чували Усташе и никад ништа није било лако. А није било лако ни да пишем о оцу, о нашем животу, о фамилији, о томе како је живео, шта је традио. Али, он је велики српски херој и ја сам морала да пренесем јавности све што знам. Пратила сам шта је радио, упознала сам много пријатеља свог оца, ишла у Православну цркву, све сам знала – истакла је Марија Јововић у разговору за наш портал.

Поред првог дела, написан је и други део приче о Благоју Јововићу, и ускоро би требало да буде преведен са шпанског и објављен, ауторка се нада у наредних месец и по до два.

– Прва књига говори о његовој фигури, његовој личности, какав је био, какав му је био карактер, како је живео и шта је радио, да се зна какав је био и у рату, колико је био храбар, није био храбар само у Аргентини, већ и пре тога. Био је интелигентан, паметан. Други део књиге говори о атентату, о томе како је Павелић живео у Аргентини, како су усташе живеле у тој земљи, где их је био велики број, јер Перон је отворио врата и чекао све њихове породице, живели су без проблема тамо, никада им није било суђено, мали број њих је осуђен. Они су били опасни тада, а могу да буду опасни и сада. Ништа није лако. Ово је дуг процес и ја не знам шта може да се деси, али за тату, за истину и правду сам све ово радила. Не смем да има страх. Ово је велика историја. Он ће остати заувек у историји као велики српски херој, и то ме обавезује да не ћутим. Морам да идем даље. Тражим још више информација, и у Италији и у Шпанији. То је предуг процес за мене, али је важан за мој живот, а пре свега, најважнији Србији.

Наша саговорница каже да много путује, прича са људима, слуша их и да је задовољна пријемом у Србији, чиме је каже изузетно задовољна.

-Много људи желе да чују информације о Благоју, сви чекају сада други део, а то ми говори да сам успела да урадим нешто добро – закључује ауторка Марија Јововић.

Оба издања садрже, каже наша саговорница, бројне документе и фотографије које илуструју Благоја Јововића и чин атентата и расветљавају околности овог догађаја.

Представљање књиге и долазак ауторке организовали су Завичајни клуб Билећана у Србији и одборник Дејан Стошић.

Благоје Јововић био је први одликовани војник Краљевине Југославије у борби против Немачке, који је Орден за храброст заслужио за успешну акцију одбране у пограничном делу земље и то пре 6. априла 1941-ве године, односно, пре почетка Другог светског рата.

По почетку рата борбу је наставио у Покрету отпора у Црној Гори, који је напустио када је прерастао у партизански, и потом се прикључио Југословенској војсци у отаџбини. Након капитулације Италије одлази у ту земљу, где се прикључује савезничким снагама.

Благоје Јововић је успео да, у потпуној тајности, у Аргентини организује и изведе атентат на изузетно чуваног усташког вођу Анту Павелића, који је, од последица рањавања касније преминуо у Шпанији. Годинама нико није успео да сазна ко је пуцао на Анту Павелића. Много година касније, када се вратио у Црну Гору, био је у манастру Острог, тамо се исповедио Амфилохију Радовићу и том приликом открио да је он пуцао у Павелића. Амфилохије је инсистирао да се та информација обзнани, и на његово инсистирање јавност је сазнала шта се и како десило у Аргентини.