Објављујемо одговор Трифка Ћоровића, главног и одговорног уредника листа Српско коло, на коментар Илије Петровића насловљен „Тек да се зна“ који је објављен на сајту Ћирилица.
ГДЈЕ СУ ПРЕКОДРИНСКИ СРБИ, ТУ ЈЕ И СРПСКО КОЛО: Учесници научног скупа о Саву Мркаљу, трећи у горњем реду је господин Илија Петровић (архива Српског кола)
Уважени господине Петровићу,
Без жеље да улазим са Вама у расправу на разне теме, осврнућу се само на онај дио који се тиче редакције Српског кола, чији сам главни и одговорни уредник.
Само у једној реченици о Српском колу успјели сте изнијети три крупне неистине.
Снимак екрана сајта Ћирилица
1. Навели сте да на научном скупу о реформатору српског језика Саву Мркаљу није било представника Српског кола. То је груба неистина, јер је у име редакције Српског кола у својству извјештача присуствовао новинар Жељко Ђекић.
Чуди ме да га нисте примјетили, ријеч је о човјеку висине од скоро два метра. Ако га лично не познајете, могли сте бар прије јавног прозивања да се распитате код организатора научног скупа.
Истина је да сам и ја био позван, не само да извјештавам, него и да будем један од бесједника, али сам веома љубазан позив господина Милорада Бухе морао да одбијем. Њему сам, у истом телефонском разговору, навео разлоге, а они немају везе ни са темом ни са организатором, већ искључиво са мојим приватним проблемима који ми одузимају фокус и због којих сам сматрао да не могу бити релевантан учесник научног скупа. Господин Буха је моје образложење прихватио са разумијевањем.
2. Изнијели сте неистину да лист Српско коло не излази.
Можда ће Вас разочарати чињеница да од 15. децембра 2015. године Српско коло у континуитету као мјесечник излази већ осму годину. Управо је у штампи 88. број Српског кол.
Ријеч је о једином лист у матици у коме се редовно и континуирано прате догађаји који се тичу прекодринских Срба. То радимо на крајње професионалан начин. Ауторитет смо стицали тешким и посвећеним радом. Правило је да се текстови Српског кола ауторизују. То можете и Ви лично потврдити, јер смо са Вама у јануару 2022. године направили разговор који сте ауторизовали, након чега је био и јавно објављен. У прилог томе и доњи линк
3.Трећа неистина коју сте изрекли је да се на свакој страници налази фотографија народног посланика Миодрага Линте.
Због читалаца, желим да објасним да је Миодраг Линта предсједник Савеза Срба из региона, организације која је издавач листа Српско коло. У сваком броју, двије стране (26-27), остављене су за саопштења издавача. И ти текстови, такође, имају информативни карактер. И никад на тим странама нема ниједне фотографије Миодрага Линте.
И не само то.
На доњим линковима су посљедња два броја Српског кола. По Вашим тврдњама требало би да се ту виде 64 фотографије Миодрага Линте, али, гле чуда, у посљедња два броја Српског кола нема НИЈЕДНЕ његове фотографије.
Да није ријеч о случајности потврђује и чињеница да Српско коло, број 72, у ком је објављен разговор са Вама, не садржи ниједну фотографију Миодрага Линте, у шта се можете, и Ви и читаоци, увјерити на доњем линку.
Зато се ова Ваша неистинита тврдња може оцијенити као веома тенденциозна и злонамјерна.
Да закључим, лист Српско коло у свом садржају има 32 стране, од чега 2 (словима: двије стране) посвећује активностима издавача, док је преосталих 30 страна или 92% садржаја резервисано за друге теме.
ДИО ЧЛАНОВА РЕДАКЦИЈЕ СРПСКОГ КОЛА: Трифко Ћоровић, Драгана Бокун, Драгана Шиповац, Миодраг Линта, Милан Гомирац и Миле Шапић на овогодишњем Сајму завичаја у Новом Саду
Управо због таквог односа издавача, бити главни уредник најутицајнијег листа међу прекодринским Србима у матици представља огроман терет и обавезу, али и велику част и задовољство.
Они који читају ову преписку добро знају да се редакција Српског кола увијек радо одазове на сваки догађај. Наши ресурси су, заиста, скромни, али само се из два разлога може десити да се не појавимо на неком догађају.
Или је у питању оправдана сријеченост или је изостао позив организатора.
Поносан сам што редакцију Српског кола чине пристојни људи који се сигурно нигдје неће појавити као незвани или непожељни гости.
Због свега наведеног, као и чињенице да је ријеч о једином листу у Србији, који је писан ћирилицом на ијекавском нарјечју, Српско коло није случајно препознато као најбоље штампано информативно гласило прекодринских Срба у матици.
Уважени господине Петровићу, лично ми је веома жао што сам морао на овакав начин одговорити.
У великој мјери поштујем Ваш рад, али с обзиром да није први пут да без икаквог основа износите грубе, врло тенденциозне, па и злонамјерне неистине о Српском колу, био сам принуђен да реагујем.
Обећавам да се, по овом питању, више нећу оглашавати.
Срдачан поздрав,
Трифко Ћоровић,
главни и одговорни уредник листа “Српско коло”
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
