Иван В. Лалић: ХЕРЦЕГОВИНА

Завичај, увек један корак даље, Од срца које га тражи; памтим силазак Завојем друма низ падину, кроз ужурбано сребро На полеђини безбројног лишћа маслињака У подневном ветру; ту где сам добио име, Ту где су реке брзе и бистре, а у ваздуху Пољубац претка живи помешан са прашином...