ХРИСТИНА МРША: ВРБИЧАНИМА

  Клати се листак смеђи на грани, Сијају ситне росне капи, Нижу се хладни јесењи дани. Промрзло поље узалуд вапи. Дочекат’ неће, то за чим вапи, Ал’ плаче грозно, свом снагом рида. Јоште онако ка’ пустиња зјапи. Просто се, јадно, грчи од стида. Не плачи мило Ливањско пољ...