Tag

Када се у Мостар враћам А нема ко да ме сретне Ја кажем ту је Шантић Гледа ме из чемпреса Са крста рањенога Од гелера и граната. Ко прољеће он тад слијеће И грли ме као брата. Распукле шипке благајске И смокве љубичасте У рукама ми доноси Дојене усахлом Радобољом. П...