СВОЈИ КОД СВОЈИХ: Удружење Љубињаца у посјети Гајдобри

  • У престоници Срба Херцеговаца у Србији, у Гајдобри, испред чијег Дома културе се налази величанствен споменик војводи Луки Вукаловићу, одржан је сусрет земљака.

НА ТРГУ ЛУКЕ ВУКАЛОВИЋА У ГАЈДОБРИ: Јово Радош, Вељко Брборић, Миленко Лучић, Чедо Бјелица, Стеван Сикимић, Петар Бакмаз, Божидар Миловић, Спасо Комад, Чедо Брборић, Ристо Дангубић, Миле Савић и Милован Пецељ

Предсједник Мјесне заједнице Гајдобра Ристо Дангубић је са сарадницима, у читаоници Дома културе, угостио 5. јуна 2021. године, делегацију Удружења Љубињаца, коју је предводио предсједник удружења Милован Пецељ, академик АНУРС.

Пецељ, који је и сам рођен у Гајдобри, истакао је да је ово мјесто најпрепознатљивије станиште Херцеговаца у Србији и због чињенице да у њој живи велики број Љубињаца и њихових потомака, па није било ништа природније него да дође до што боље сарадње између Удружења и МЗ Гајдобра.

Он је упознао домаћине са плановима Удружења Љубињаца. Прва активност у наредном периоду биће рад на издавању монографије Љубиња, за чије потребе ће бити ангажовани озбиљни научни радници.

Такође, Пецељ је обавијестио да ће удружење Љубињаца пратити епидемиолошку ситуацију и у складу са законским прописима можда већ до краја ове године организовати 2. Сабор Љубињаца.  Жеља је да се Сабор поново одржи у београдском ресторану “Језеро”, а окосницу програма и овога пута чиниће АКУД “Шпанац”.

Као трећи сегмент рада Удружења Љубињаца истакнута је потреба да се покуша направити регистар Љубињаца и њихових потомака у Србији у чему би МЗ Гајдобра могла дати значајан допринос.

ДАНГУБИЋ: Мјесне заједнице изгубиле значај!

Предсједник МЗ Гајдобра Ристо Дангубић, који је и један од водећих привредника (власник фирме Align Conel и фабрике за прераду пластике Alwag), не само у општини Бачка Паланка, већ и у читавој сјеверној српској покрајини, упознао је присутне са ситуацијом у мјесту.

Мада Гајдобра броји око 2.500 становника и запошљава око 1.600 људи, и ова заједница се суочава са великим демографским проблемима, јер млади одлазе у веће центре, понајвише у оближњи Нови Сад.

Упркос изузетним спортским резултатима у кошарци, рукомету и фудбалу, Дангубић је изразио забринутост за будућност и перспективу, не само за спорт, него и за друге области друштва, јер упркос стимулативним мјерама државе годишње се у Гајдобри роди тек до 30 беба.

Предсједник покрајинске владе Игор Мировић на отварању спортског центра Гајдобра

Дангубић је истакао да је захваљујући благонаклоности предсједника Владе АП Војводина Игора Мировића прије двије године отворена спортска хала која је почела да се гради још прије скоро три деценије, али да је велики проблем што је пројекат рађен по стандардима из прошлог вијека. Из тог разлога ускоро ће да започну радови на дворани због унапређења енергетске ефикасности.

У циљу што боље инфраструктурног потенцијала и задржавања младих на селу, неопходно је да се уради гасификација, али и омогуће други садржаји.

Дангубић је навео да је одлуком локалне самоуправе дошло до реорганизације комуналне дјелатности.

То је довело до ситуације да је затворено локално комунално предузеће које је бројало 42 запослена радника, а због стечајног поступка закључан је и угоститељски објекат, који је могао да прими 300 гостију, па тренутно Гајдобра и нема капацитете у коме би се могао окупити већи број људи.

Као кључни проблем Дангубић је истакао Закон о локалној самоуправи, који је потпуно обезвриједио институцију мјесне заједнице, јер су све надлежности премјештене на ниво општинске власти.

Због великог броја запослених, Гајдобра у доброј мјери пуни општински буџет, који се распоређује и на друга околна мјеста која су слабије развијена.

Оно што је претходних година издвајало ову средину  је самодопринос, који је прикупљан преко личних догодака сваког запосленог житеља Гајдобре, а кориштен је за финансирање спорта, културе и других потреба.

Постојећим Законом је такав вид финансирања онемогућен, па је жеља Гајдобрана да се у наредном периоду прописи промјене и врате раније надлежности мјесној заједници.

Упркос овим проблемима, Дангубић је навео да ће се, понајвише захваљујући разумијевању предсједника покрајинске Владе, поред радова на побољшању енергетске ефикасности спортске дворане, радити на уређењу бициклистичке стазе која повезује Гајдобру и Нову Гајдобру. Велики инфрастуктурни пројекат биће и комплетна реконструкција основне школе “Алекса Шантић” која је српству подарила 47 доктора наука, због чега је Гајдобра са правом добила епитет “српске Сорбоне”.

ЛУЧИЋ: Угледамо се на Гајдобру!

Предсједник Савјета мјесне заједнице Нова Гајдобра Младен Лучић недавно је по други пут добио повјерење мјештана на изборима. Он је истакао да, упркос чињеници да према бирачком списку ово мјесто има нешто мало више од хиљаду становника, реално у њој борави око 800 људи, углавном састављених од колониста који су поријеклом из Херцеговине и Крајине.

Лучић је истакао да се Нова Гајдобра привредно наслања на Гајдобру. Према његовим ријечима ,управо је породица Дангубић заслужна за опстанак читавог краја, док је као најзначајнији привредни субјект у Новој Гајдобри навео “Ал Рафавед”, купца некад чувене земљорадничке задруге “Јадран”.

Лучић је истакао да је спорт у Новој Гајдобри у узлазној путањи што доказује однедавно уједињавање два одбојкашка клуба, а након дуго година таворења заживио је и фудбалски клуб Соко, који је већ прве сезоне дошао у ситуацију да се у бараж утакмици са Липаром (општина Кула) бори за улазак у виши ранг такмичења.

Лучић је са поносом истакао и сјајан рад КУД “Јован Дучић”, који је један од понајбољих друштава у општини.

На овом мјесту ће се одржати традиционална Сочијада у Новој Гајдобри

Он је присутне позвао да дођу на већ чувену Сачијаду која се одржава 27. јуна у Новој Гајдобри и има интернационални карактер. Дан раније одржава се културно умјетнички програм, гдје поред домаћег, учествују и друга регионална фолклорна друштва.

Лучић се сложио да је мјесна заједница потпуно обезвријеђена или како је то сликовито описао “кућа без прихода”.

Упркос лимитима у Новој Гајдобри се гради нова зграда мјесне заједнице, која би требало да буде завршена 2023. године. Поред мјесне канцеларије у приземљу ће бити сала намијењена за различите врсте догађаја.

Нова Гајдобра је недавно, у складу са околностима, обиљежила храмовну славу Светог Василија Острошког и Тврдошког, која је установљена 2006. године.

Као веома препознатљиву манифестацију Лучић је навео Дане колонизације који су одржани 2017, 2018 и 2019. године захваљујући којима је дошло до зближавања општине Бачка Паланка са Градом Требињем и општином Љубиње.

Домаћине је бираним ријечима поздравио и предсједник Скупштине Удружења Љубињаца проф. др Вељко Брборић који је поклонио и одређен број књига за локалну библиотеку.

ПОВЕЉЕ ЗАСЛУЖНИМА

У знак захвалности за допринос и афирмацију завичајних идеја Удружење Љубињаца наградило је Повељом Риста Дангубића, Спаса Комада и Божидара Миловића, које  је уручио предсједник удружења Љубињаца Милован Пецељ.

Договорено је да убудуће један од потпредсједника Удружења Љубињаца заступа Гајдобране.

Легенда Гајдобре: Спасо Комад

У наставку састанка говорили су још бивши потпредсједник покрајинске владе Спасо Комад, предсједник Савеза гуслара Србије проф. др Јово Радош, Петар Бакмаз из РК “Херцеговац”, предсједник Удружења Срба Херцеговаца из Новог Сада Божидар Миловић,  чувени пулмолог и потпредсједник Удружења Љубињаца др Стеван Сикимић, некадашњи капитен омладинске кошаркашке репрезентације Чедо Брборић и уредник портала Слободна Херцеговина Трифко Ћоровић.

Скупу су присуствовали и секретар МЗ Гајдобра Миле Савић, Миленко Лучић и Чедо Бјелица из ловачког удружења “Јелен” из Гајдобре.

Редакција Слободне Херцеговине

ШТАМПАНО ИЗДАЊЕ СРПСКОГ КОЛА ОД САДА У ДОМУ КУЛТУРЕ

Оснивач портала СХ и главни уредник листа Српско коло Трифко Ћоровић је искористио прилику да обавијести Гајдобране да, због мјера штедње, убудуће бројеве омиљеног часописа неће добијати на кућне адресе, већ ће се сваки број испоручити у потребној количини у Дому културе у Гајдобри.

-У нади да ће наши читаоци имати разумијевање, обећавам да ће и Гајдобра и Нова Гајдобра добити заслужен простор у нашем листу, а сви они који су вичнији интернету, садржај свих бројева Српског кола могу видјети овдје.   

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
О аутору

Оставите коментар