• Љубав према завичају је моћна емоција, скоро непреводива на језик здраве логике. Гацко, односно Херцеговину у цjелини, доживљавамо као једну врсту проширене породице.То је она сила која нас вуче да сваке године у Београду оживимо сjећања на родни крај.

Знам да ћете се сложити да је великом муком и извојевана Република Српска ! Слобода је извојевана и провиђењем Радована Караџића и војничким знањем Ратка Младића и њихових сарадника,који сад чаме у Хагу и различитим затворима по Европи.
Да само подсјетим на пресуде које су до сада изречене. Од оптужених 109 Срба, правоснажно је већ осуђено њих 62, на укупну казну затвора у трајању од пет доживотних и невероватних 957,5 година робије.
У корену надуваног балона који се зове Сребреница, који су осмислили Клинтон и Алија, налази се Придворица, Корићка јама, Љесков дуб, Изгори, јаме у Фазлагића кули, Шурманци, Бивоље брдо, Видово поље, Ржани до, Капавица, Пандурица и скоро милион уморених православаца у НДХ од 41-45, који прикривају и католици и муслимани јер знају да је то брука али није и стид. Да није било тога питање је да ли би било ни рата.
Обавеза наше генерације је да не заборавимо жртве које су поднели наши очеви и ђедови , посебно оне од усташке руке.
У времену које је пред нама морамо размишљати осим привредних питања и о два важна пројекта.

1. Да ми Гачани прије свега али и Калиновик и Невесиње спречимо, да се у Придворици подигне фарма бикова, како иначе неки прижељкују, већ да тај простор прогласимо Спомен парком, подигнемо тамо крст и шта још треба и млађим генерацијама преносимо какав злочин се десио тамо. То заслужује оних 168 побијених Придворичана, од којих је и 49 Гојковића, све за наш Божић 1942. Идејни пројекат је већ урадио генерал Митар Ковач са пријатељима, а наше је да видимо кад и како то да изведемо. Не ради се уопште о великом новцу.

2. Ми, Срби из Херцеговине, морамо размишљати као и други цивилизовани народи подигнемо пристојан Меморијални центар. На Коритима већ постоји Соколски дом и треба га прилагодити тој намени.

Оптужују нас за све и свашта, кажу да смо кривци за рат, за распад Југославије, да смо угњетавали друге народе, да смо их поробили, да смо хегемонисти, унитаристи, опортунисти…
Праве се слепи за логоре : Лору, Дретељ, Челебић, Бијело поље, Бихаћ, Ливно, Оџак…

Појавом усташких и балистичких капа, грбова и застава али и идеологије ми смо се само сјетили како су наши очеви и мајке 1941 завршили у херцеговачким, босанским и личким јамама и стратиштима . Какав је однос ,,цивилизованог“ свијета према нашем народу али богами и српског тужилаштва којим је деценију управљала више него кооперативна антисрпска коалиција Владимир Караџић – Бруно Векарић најбоље говоре подаци да је хашком казамату утамничено 109 српске националности или њих 68%, од укупно ( 161) оптужених лица.

Каква је Хашка правда говори податак да је до сада је правоснажно осуђено шездесет два Србина на укупну казну затвора у трајању од пет доживотних казни и 957,5 година, а само три лица су правоснажно ослобођена. Поступак је због смрти обустављен против 14 лица, а због одустанка Тужилаштва против још 15. Вођење поступка против 10 лица је прослијеђено судовима у Србији и БиХ.

У току је првостепени поступак против једног лица (Ратко Младић) и другостепени поступак против два лица (Војислав Шешељ и Радован Караџић), док још два лица чекају почетак поновљеног суђења (Станишић и Симатовић), али ће овај процес бити вођен пред Међународним механизмом за кривичне судове, који је насљедио МКСЈ.
Тренутно казну издржава 15 лица српске националности и то: Милетић Радивоје, Павковић Небојша – Финска; Брђанин Радослав – Данска; Поповић Вујадин, Беара Љубиша, Ђорђевић Властимир, Галић Станислав, Кунарац Драгољуб – Њемачка; Јелисић Горан – Италија; Лукић Милан, Мартић Милан, Милошевић Драгомир – Естонија; Лукић Средоје – Норвешка; Стакић Миломир – Француска; Лукић Сретен, Крстић Радислав – Пољска.

У притвору МКСЈ су тренутно четири лица: Караџић и Младић чији поступци су у току и Мићо Станишић и Стојан Жупљанин, који су правоснажно осуђени, али чекају на упућивање у земљу у којој ће издржавати казну.

Током издржавања казне затвора до сада су преминули Мирослав Дероњић (у затвору у Шведској), Миле Мркшић (у затвору у Португалу), Милан Бабић (у Великој Британији) и Здравко Толимир (у притвору МКСЈ док је чекао на упућивање у земљу у којој ће издржавати казну) а прекјуче и Љубиша Беара.

На привременој слободи су преминули Горан Хаџић и правоснажно осуђени Драго Николић, Милан Гверо, те Момир Талић и Ђорђе Ђукић којима је поступак био у току.У притвору у Хагу за вријеме процеса су преминули Слободан Милошевић, Милан Ковачевић и Славко Докмановић.Оптужени Симо Дрљача и Јанко Јањић су убијени од стране припадника СФОР-а приликом хапшења у БиХ.

Изречене казне као и оне које ће бити ускоро изречене су израз унапријед пројектоване српске кривице од стране западне цивилизације и последица су вишевјековне англосаксонске и католичке мржње усмјерене према православљу .

Даће Бог да неко преживи ову наручену тамницу и уз гусле прича својој деци како је то црно вријеме било. Да ли се у свету неко сажалио на милион избеглица из Крајине, Федерације и с Косова и Метохије. Није тачно да је из Крајине избегло двеста педесет хиљада људи, избегло је њих од доласка Туђмана на власт више од пет стотина хиљада. Само њих сто двадесет хиљада је са завежљајем или без њега, са дјететом или без њега побјегло из Сарајева. Господина Иницка то не интересује. Ако је већ тако моћан шеф и пошто ,,воли“ Србе питам га кад ће их вратити у Сарајево.

Подсетио бих га на само један податак o исламском насиљу и агресивности карактеристичном у Мухамедовом личном животу, које је уствари дословно тумачење Курана, у коме се у 116 сура 313 пута изричито користи ријеч неверник /ици, наравно у негативној конотацији и које зато треба истребити.
Срећом ми имамо нашу другу мајку Србију, која нам увијек рашири руке кад је мука и тешко, иако је понекад, понеко од нас неразумно критикује.

Из говора Светозара Црногорца,
предсједника Завичајног удружења „Клуб Гачана у Београду“
11. фебруар 2017. год