• Документарни филм аутора Небојше Колака о најмлађем страдалом борцу Требињске бригаде добио је специјалну награду на фестивалу „РЕСТ ФЕСТ“ одржаном у КЦ Чукарица у Београду 

Документарни филм “Сузе говоре истину” аутора Небојше Колака, познатог требињског новинара, приказан је 26.новембра 2018. године   на 3. филмском фестивалу „РЕСТЛ ФЕСТ“ у Културном Центру Чукарица у Београду.

Филм говори о најмлађем борцу Требињске бригаде Александру Маслеши, који је са 16 година напустио школу и дјечачку игру, отишао у рат да брани отаџбину и погинуо.

У филму који  траје 67 минута говоре родитељи, сестра и дјед страдалог младића.

Александар Маслеша је рањен 27. септембра 1994. године на Борачком језеру код Коњица, а преминуо је на Војно-медицинској академији у Београду 16. јануара 1995., када је имао само 19 година.

“Био је још дијете, али Херцег је земља гдје орлови рано лете…” потресни су стихови са почетка филма које је написао Славко Перошевић а у филму казивао Ратомир Мијановић.

Небојша Колак

Према ријечима аутора Небојше Колака који иако није рођени Требињац, али у овом граду живи 20 година, за ову потресну причу сазнао је прије 4,5 година.

 „Млади Александар Маслеша је најмлађи погинули борац у Требињу, а највјероватније најмлађи и у читавој Источној Херцеговини. На дан када је откривен његов споменик у Требињу ступио сам у контакт са његовом саборцима коју су ме повезали са породицом“, испричао је Колак додајући да породица није пристала да проговори, овог филма не би ни било.

 „Ја сам им захвалан на томе, јер није било лако после толико година, мајку, оца и сестру вратити у “тај филм”. Када сам почео радити на филму одлучио сам да неће бити мојих „офова“ у филму јер је то њихова прича коју сам ја само требао да сложим“, објаснио је Колак подсјетивши да је филм  18.јула премијерно приказан у препуној сали Културног центра у Требињу, гдје су емоције биле толико јаке да је после филма било и суза.

„Ја као аутор кроз филм покушавам да провучем једно питање- Зашто српска дјеца у рату?! Та дјеца су нам била много потребнија после рата. Међутим, када је млади Маслеша у питању, нажалост, према свједочењима, нико га није могао спријечити да оде у рат“, рекао је Колак откривши да се током рада на филму сусрео са, како је рекао, великим српским проблемом, а то је да многи људи који су били свједоци нажалост, нису жељели да говоре. Међутим циљ је да то дијете остане упамћено.

Да Требиње памти Александра Маслешу говори и чињеница да једно спортско игралиште, стадион малих спортова у Бреговима у Требињу носи његово име, а испред стадиона му је подигнут и споменик, док је филм код Требињаца само пробудио сјећања.

„Када сам почео да се бавим овом темом нисам ми знао шта ме чека, а оно што ме сачекало на крају је био младићев ђед Раде, 94-годишњак који живи у једном Требињском селу, Попову пољу. Он је на свако изговарање имена Александар, плакао. Рекао ми је :”Сине немој ми замјерит. Ја плачем, али сузе говоре истину”. Нажалост тај дио у филму нисам могао извући, али сам то запамтио и тако и дао назив филма. Родитељи су били спремни и свјесни, иако је било кнедли у грлу, али ђедова  емоција…“, подсјетио се Колак који је за сада филм  приказао само у Требињу и на једној телевизији у БиХ, а у децембру, како је најавио, требало би  да иде на филмски фестивал у Шведску, а можда ће бити приказан и у Београду у Дому Војске, такође у децембру.

Пеђа Милојевић

Селектор и извршни продуцент  фестивала који се организује трећи пут за редом, Пеђа Милојевић говорећи о овом, како је рекао, необичном фестивалу такмичарског карактера, рекао је да циљ да докажу да и од оних рестлова филмова- оног што остане кад  се намонтира филм, може настати одличан филм.

„Неки материјали буду стари и по двадесет година, док су неки потпуно нови, неки делови су коришћени у филмовима, а дио који је остао искористи се за нова филмска остварења. Рецимо у филму „Сузе говоре истину“ има дијелова који су снимани у рату а неки су потпуно нови“, објаснио је Милојевић истичући да од пријављених 54 филма ове године, изабрано је 21, што није био нимало лак задатак.

„Филмови су жанровски различити, од кратких играних, документарних, документарно- играних, па све до анимираних. Ту су многи млади аутори, и из Црне Горе, Македоније, Републике Српске и Србије“, подвукао је Милојевић.

Весна Вуковић