• Црква Св. Пророка Илије у Задру налази се у старом граду, у срцу задарског Полуотока.

Подигнута је 1773. године, на месту старе средњовековне цркве Св. Илије коју је задарски кнез 1548. године уступио колонији православних Грка.

Од друге половине 16. века управљање црквом постепено преузимају задарски Срби.

Црквени звоник подигнут је нешто пре данашње цркве, уз стару цркву, још 1754. године. И црква и звоник подигнути су у стилу млетачког барока и прилагођени православном богослужењу, па тако представљају очигледан пример прожимања различитих култура у овом делу Далмације.

У цркви се налази мермерни иконостас који је крајем 18. и почетком 19. века сликао иконописац са Крфа. Иконе са старог иконостаса пренете су у капелу Св. Спиридона која jе срушена у Другом светском рату.

Црква Св. Илије налази се на Тргу Сердара Стојана Јанковића бр. 3 у Задру, а поседује и богату ризницу у којој се чувају уметнички предмети настали у периоду од 15. до 19. века, стварани у млетачким, критским, руским и српским уметничким радионицама, који сведоче о историји православног становништва Задра.

Ту су пре свега вредне иконе, али и драгоцени богослужбени предмети и старе рукописне и штампане књиге (улазница за ризницу стаје 10 куна)… Задар је одувек био најважније средиште далматинских Срба.

Од 1842. до 1918. ту се налазило седиште Далматинске епархије Српске Православне Цркве. Године 1841. у Задру је основана православна богословска школа, а 1869. Богословски завод у рангу факултета. Године 1854. отворена је српска Девојачка школа, а 1879. и дечији вртић.

Српска читаоница у Задру отворена је 1879, а Српска штедионица 1902. године. Од 1904. постојало је и Српско певачко друштво „Бранко“.

У овом граду током 19. века излазили су српски часописи „Првенац“, „Истина“, „Магазин“, „Српски лист“ и „Српски глас“.

На попису становништва 1991. Задар је имао 76.343 становника, од чега су 10.958 били Срби (преко 14%)…

Извор: Историја српског поморства / ФБ