Срби католици у Дубровнику страдали су у партизанским чишћењима непосредно после ослобођења 1944. и 1945. (1) На седници Председништва АВНОЈ-а 24.фебруара 1945. решено је : „Хрватска у границама бивше Савске бановине са 13 срезова бивше Приморске бановине и Дубровачким срезом из бивше Зетске бановине” (2) Послератне власти радиле су на томе да присвоје имовину која им није припадала.
Дом „Задужбина великог добротвора генерала Александра Константиновића од Гверман Обреновића” отворена је 6 маја 1933. Дом је радио до 1947. када су одлуком градских власти штићеници пребачени у градски дом, а у зграду су усељени станари. (3) Дубровачко српско пјевачко друштво „Слога” угашено је 1947, а наставило је деловати као дубровачка подружница српског културног друштва Просвјета која је у Дубровнику деловала до 80 година 20 века. Имовина „Слоге” секвестирана је у корист српског културног друштва “Просвјета” (Бр. 5978/46 Одјел унутрашњих послова при Обласном извршном одбору Далмације у Сплиту). Др. Владимир Бердовић је до 1941. водио „Слогу“, а од 1943. до смрти 1980. водио је хор. Од 1924. био је стални члан Дубровачке филфармоније. После Другог светског рата водио је хор православне цркве св. Благовештенија, који је често изводио његове композиције. Од оснивања Дубровачких летњих игара дао знатан допринос њеном развоју а од 1954. до 1963. био је уредник њиховог музичког програма. У некадашњим просторијама друштва „Слога” у „Салоча од зрцала” радила је дубровачка Народна књижница. (4)
Народни одбор града Дубровника тражио је 1950. од Управе црквене општине у Дубровнику да градским властима уступи на коришћење велику дворану и остале просторије на другом спрату палате Бонда у Улици од пуча, у којој се налазила библиотека и читаоница Матице српске. Ту су планирали да сместе клуб просветних радника. Црквена општина се жалила, па је Конзерваторски завод решењем од 14 јуна 1950. заштитио као споменик културе палату Бонда и сав инвентар библиотеке. Упркос том решењу градске власти донеле су решење о одузимању просторија. На интервенцију Савезног института за заштиту споменика културе у Београду није дошло до одузимања просторија. (5) Уместо соколског друштва у Дубровнику је деловало Друштво за телесно васпитање Партизан.
У послератном периоду мало је писано о историји српских друштава у Дубровнику. О некадашњим српским друштвима у Дубровнику писано је у књизи Милана Ж. Живановића, ,,Дубровник у борби за уједињење 1908-1918“. Књига је изашла у Београду 1962. У својој књизи користио је „Споменицу 25. година соколског рада у Дубровнику“, коју је издало Соколско друштво Дубровник 1929.
Раде Вукомановић је у „Алманаху Срби и православље у Далмацији и Дубровнику” издатом у Загребу 1971. написао чланак „Дубровник”. К. Милутиновић је чланак „Матица Српска у Дубровнику“ објавио у Југословенском књижевном лексикону који је издала Матица Српска у Новом Саду 1971. Валерија Роперт, родом из Дубровника, је писала у свом дипломском раду о спорту у Дубровнику на Факултету физичке културе у Београду. Све то је било ограничено на уже кругове, и није допирало до шире јавности.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
