• Српски прегаоци у Дубровнику јављају се у првој половини 19 века. То су били кнез Медо Пуцић, Матија Бан, … . Уз њих је постојао јак утицај илиризма.

За време апсолутизма био је прекинут сваки политички рад. Кад је у Аустрији уведен устав од 1860 и 1861. и отворен далматински сабор, на изборима је победила аутономашка (италијанска странка). У народној странци водили су заједнички борбу и Хрвати и Срби под словинским именом. После сукоба око Босне и Херцеговине Срби су се одвојили од Народне странке која је све више заступала хрватске интересе. Упркос расцепу Срби Дубровчани били су још 10 година присталице Словинства  па је у Дубровнику од 1878. до 1884. излазио књижевни  часопис „Словинац“. Српски католички покрет настао је у тренутку када је краљ Милан сарађивао са Аустријом. Из Србије се тада није могла очекивати никаква помоћ. На изборима за Далматински сабор 1889. и општинским изборима у Дубровнику 1890. победила је српско-аутономашка коалиција са кандидатом Гондолом. Као одговор група хрватских праваша основала је лист „Црвена Хрватска” 7.2.1891. Бискуп Штросмајер помагао је новчано тај хрватски лист. Заједно са аутономашима Срби су били на власти у Дубровнику 10 година. Српски католички покрет сматрао је да је Дубровник од почетка био српски град.  Нашли су се на удару римокатоличких клерикалаца због свог српства и либерализма. Уз помоћ власти Хрвати су освојили власт у Дубровнику. Настојањима католичке цркве да од јужнословенских католика који су говорили српски постепено створе Хрвате супроставили су се Срби католици у Дубовнику, Далматинци и Црна Гора.  Пошто је папа променио назив завода у хрватски, католички живаљ у српским земљама је то могао да схвати као захтев највећег ауторитета у католичкој цркви који је сматран за непогрешивог да постану Хрвати. Због тога је била бурна реакција Далматинаца и Срба католика.

Предводник приморских Срба Сава Бjелановић сматрао jе да Срби могу бити православни, католици и муслимани. Такво опредељење стаjало jе у програму Српске народне странке на Приморjу. После смрти Саве Бjелановића 1897. у странци био jе наjутицаjниjи епископ Милаш, за кога су Срби могли да буду само православне вере. У борби између либералне струjе коjу су предводили дубровачки Срби католици и клерикално-конзервативне струjе окупљене око епископа Никодима Милаша победила jе либерална струjа на скупштини  Српске народне странке на Приморjу одржаној од 14. до 16. августа 1903. у Сплиту. Српска народна странка прешла jе у руке дубровачких Срба католика. За председника странке изабран jе Антун Пуљези, а за таjника Антун Фабрис. У програму странке  стаjало jе да признаjе Српство триjу вера и у свом раду руководила се народном и верском толеранцијом. Радила је да jавна управа, школе и остале установе буду прожете напредним мислима и на њима основане. Странка jе сматрала jедним од главних своjих задатака рад на просветном и привредном пољу. Рад странке одвиjао се преко просветно-привредног друштва „Српска Зора“. На  иницијативу  Српске  Зоре  основан  је  1905. Савез  Српских  Привредних  Задруга  на  Приморју  са  седиштем у  Дубровнику. Срби су тежили да Дубровник буде културни и привредни центар Срба у Далмацији и шире. Излазио је књижевни часопис „Срђ” и касније издања Матице Српске у Дубровнику. Док су се Срби трудили да Дубровник буде културни центар, Хрвати су карневалским луткама давали ликове српских интелектуалаца и спаљивали их. То је била хрватска култура.

У политичком животу Далмације на почетку 20. века био је све већи страх од немачке економске експанзије и упоредног ширења политичке моћи. На заседању 10 априла 1900. Сабор је гласао против ширења немачког у јавној управи. У отпору су се први пут окупиле све политичке партије у Сабору. На чешким подстицај дошло је до сарадње српских и хрватских странака. У оквиру те сарадње сматрало се да су Срби и Хрвати један народ. Упркос заједничком раду са Хрватима Срби католици у време ширења соколског свесловенског покрета основали гимнастичко друштво „Душан Силни”. После Првог светског рата српски католички покрет се разишао.  Српска народна странка на Приморју ујединила са Народном Радикалном странком. Неки као Лујо Војновић пришли су југословенским демократама. Други као Мато Јакшић постали су комунисти. Радикали су испунили жељу дубровачких Срба за стварање Дубровачке области. Срби католици учествовали су у оснивању југословенских друштава : Народна женска задруга, Јадранска стража, Соколи, … . После стварања Југославије хрватски националисти су заједно са већим делом католичког клера наставили своје активности на асимилацији Срба католика и стварању Хрватске. Присталице поражене Аустрије окупиле су се око Радића. Срби католици били су изложени притиску за Бановине Хрватске. За време НДХ били су изложени усташком прогону, који је спречила Италијанска војска. Већина Срба католика била је за време рата за Југословенску војску у Отаџбини. После Другог светског рата комунисти су одузели богатијим Србима католицима скоро сву имовину. Пример је Мато Грацић коме су судили после смрти да бу му одузели имовину. Срби католици окупили су либералне слојеве међу племством и грађанима као и део радника. Уз Дубровник и Цавтат је био град Срба католика. Слабост Срба католика била  је да су били присталице словинства и југословенства по којима су Срби и Хрвати један народ. То су користили Хрвати тврдећи да су Срби православни, а Хрвати католици. Главни узрок победе Хрвата у Дубровнику и слома Срба католика био је утицај свештенства Римокатоличке цркве на становништво посебно оно на селу.

Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије