Соколско друштво у Тополи основано је 21.2.1932. Од 1934 до 1935. друштво је основало 7 сеоских чета. Соколана друштва била је у конаку Карађорђевића. На молбу соколског друштва краљ Александар наредио је да се конак преуреди у вежбаоницу друштва.
Опленац, октобар 1934. године
Друштво је први пут учествовало на слету у Сарајеву и потом у Загребу 1934. Коло Српских Сестара у Тополи подарило је друштву заставу. Застава је освећена. (1) Соколска жупа Сарајево приредила је 1934. слет на Видовдан, поводом 25-годишњице постојања. У Извештају је истакнуто : „Почетком јуна као прве започеле су соколске приредбе покрајинског слета у Сарајеву, а са штафетом из Сарајева на Опленац, камо су донели Соколи бакљу захвалности, која је упалила вечну луч над гробом краља Петра I. Захвално Соколство тим актом исказало је вечно поштовање и дубоку захвалност краљу, који се борио пушком у руци за слободу народа. Са кресом и губом из чорковачке планине, гдје је четовао Петар Мркоњић, изазвали су искру која је упалила бакљу и која је пројурила пут у дужини од 355 километара за 17 часова и 35 минута до гроба краља. (2)
Краљ Александар Први
После убиства краља Александра 1934. соколске жупе и друштва ходочастили су до краљевог гроба на Опленцу. Представници сарајевске Соколске жупе походили су 1934. гроб краља Александра у Задужбини Карађорђевића на Опленцу. О томе су писали у „Соколском гласнику“. Путовање возом проведено је у посту и молитви. Од Аранђеловца соколи су путовали пешке, без залогаја хлеба, постећи. Соколи свих вера, међу којима жене, девојке, старци са села и града, пешачили су до Тополе, а од Тополе, пошли су на команду у корак и марширали до опленачке задужбине. Пред црквом делегација сокола затекла је огромне масе народа, које су дошле да се поклоне сени свог краља. У порти цркве су се могли чути сви дијалекти и видети људи из свих крајева краљевине Југославије. Пре сокола ушла је у задужбину делегација националних жељезничара. Иза њих су соколи ушли у крипту. На челу је био најстарији соколски радник из жупе Милан Хаџи-Вуковић, старешина соколског друштва Фоча. Носио је позлаћену урну са земљом узотом са гробова јунака и мученика с Пала, Фоче, Зенице, Блашње … . Соколска делегација ишла је за њим. Стари горштаци са Романије и Сокоца заплакали су испред гроба свог краља. Над гробом у тишини,прекиданом јецајима сокола и соколица, говорио је Радмило Грђић. У свом говору истакао је : „Краљу наш! Сарајево Ти шаље Соколе по црну и жалосну путу. Кад смо лани долазили, пратили су нас радосним кликтањем наш заносни Требевић, наше пољане и горе, планина нас додавала планини, бродили смо Србију земљу племениту и јуначку Шумадију да упалимо кандило соколске захвалности над гробом Твог великог Оца, с буктињом запаљеном ватром наших срдаца.
Посета жупе Београд Опленцу, 9. јун 1935. године
А сада нас испратише туге големе и срца сломљена, Војводо наш и рано наша непреболна. Романија нам не кликне весело, јер јој се срце окамени црног дана марсељског. Наше црне мајке заплакаше, наше сестре расплетоше жалосне косе, а чобанче преби фрулу, залелека и писну ко рањен соко. Ми Ти носимо њихове сузе и тугу чемерну. Приносимо на Твој свети гроб земљу с гробова наших мученика и јунака. Њихови гробови нису више хладан кам. Они говоре јасније и речитије него икад поколења које мора да изврши аманет Краљу ! Босна је данас крваво стиснута песница, Сарајево је огњени мач. На његову врху носимо нашу заклетву да ћемо чувати Југославију. Како се право заклели тако нам Бог помогао !”. „Тако нам Бог помогао” одјекнуло је криптом. Тада је Хаџивуковић, уплакан, спустио урну на гроб краља Александра. На урни су биле речи : „Соколи жупе сарајевске приносе земљу с гробова мученика и јунака на гроб Витешког Краља са заклетвом „Идемо Вашим светлим трагом”. Тиме је завршена свечаност. Соколи су се разишли дубоко потресени са утисцима који се нису могли заборавити. (3) Соколска жупа Сарајево наставила је да сваке године приређује ходочашће на Опленац.
Поклоници Соколске жупе Сарајево са заставама пред Опленачком црквом 12. септембра 1937. године
У ноћи између 18 и 19 маја 1935. кренуло је преко 600 сокола и соколица из жупе Осијек на Опленац да се у име свих припадника жупе поклоне гробу краља Александра. Посебан воз са члановима предвођеним управом жупе, стигао је на станицу Село Бања око 6 часова ујутро. Одатле су кренули делом пешке, делом колима преко шумадијских брежуљака на Опленац. Окупили су се око 9 сати пред задужбином, сликали се и сви заједно кренули у крипту. Ту су два свештеника, сокола, одржала помен, а старешина жупе Д. Петровић одржао говор. Затим је у име жупе Осијек положио на краљев гроб калеж са груменом земље са родне груде Штросмајерове. Учесници ходочашћа редом су прилазили гробу и остајали у шутњи одајући почаст. Разгледавши задужбину и место Тополу соколи су се истим путем вратили у Осијек. (4) Известилац за соколску филмску пропаганду Соколске жупе Осијек снимио је “Поклонствено ходочашће наше жупе на Опленац 19 маја 1935.” (5)
Соколи из свих београдских друштава су 9. јуна 1935. походили су Опленац и гроб краља Александра. На походу учествовало је 800 сокола, већином чланова и чланица, а у мањем броју мушког и женског нараштаја. У одорама било је 400, а остали су били у народној ношњи. Неколико сокола било је у грађанским оделима. Соколска друштва путовала су делом аутобусима, а већином возом. Београдске соколе дочекали су соколи из Варош-Тополе на последњој станици (село Бања). Истог дана Соколско друштво из Варош-Тополе осветило је соколску заставу које је добило на поклон од Кола Српских Сестара из Варош-Тополе. Пред Домом Карађорђевића формирана је поворка од преко 800 сокола и соколица, где су учествовали соколи из Варош-Тополе. На челу поворке била је застава Соколског друштва Варош-Тополе, заједно са 7 застава из Београда. Стигавши на Опленац соколи су се упутили у задужбинску цркву, спустили се у криптуи пришли гробу краља Александра. Соколице су на краљев гроб полагале букете ружа и каранфила. Кад је крипта била испуњена соколима, у свом говору старешина жупе Београд Смиљанић истакао је : „ … У величанственој, бескрајној и безбројној поворци поклоника, која се креће овом светом месту да ти се поклони и ода дужну пошту, ево и Сокола Твога дичног Београда и престоничке жупе, ево браће и сестара. Дошли су Соколи и Соколице, … . Имао си сучим изаћи пред витеза Обилића и пред цело коло царева и краљева.” Након завршеног говора старешине соколи су тихо напустили задужбину. После подне Соколско друштво Варош-Топола приредило је свој јавни час, на коме су присуствовали сви учесници похода из Београда. (6) На слици је приказано званично ходочашће жупе Београд на Опленац 9.6.1935. На снимку је сестра Олга Блам и Веља из Крагујевца.
Топола, Карађорђев конак и кула
Соколи Инђије походили су Опленац 2 августа 1935. Пред Соколским домом „Карађорђе” Соколског друштва Варош Топола, формирана је соколска поворка, на челу са својом заставом, која је пошла на Опленац. Старешина Војновић и заменик старешине Петровић носили су венац од ловоровог лишћа. На Опленцу соколи су ушли задужбинску цркву пуну народа, који је дошао да се поклони гробу краља Александра. Свештеник је одржао помен за упокојење душе, па су Војновић и Петровић положили на гроб венац захвалности. Војновић је одржао пригодан говор. Парох се захвалио Војновићу на лепом говору и соколима који нису жалили труда да дођу и да се поклоне гробу краља. После су соколи разгледали храм, и безбројне венце краљу Александру.(7)
Приликом ходочашћа на Опленац 1935. Соколској жупи Карловац уручена је соколска застава, дар краља Петра II. (8) У Соколском друштву било је 31.12.1936. 71 чланова и чланица, 66 нараштаја, 18 деце, свега 105. (9) Друштво је било у оквиру V окружја са седиштем у Ваљеву. У друштву је било 31.12.1937. 53 чланова и чланица, 20 нараштаја, 47 деце, свега 120. (10)
Група чланова и чланица Соколског друштва Бели Манастир учествовала је крајем маја 1938. у народним ношњама из њиховог краја на фестивалу народних игара у Београду. После фестивала посетили су Опленац. (11)
Соколско друштво у Руми било је свесно величине и значаја историјске 1918. када је престала Голгота и настао Васкрс српског народа. Одлучило је да двадесетогодишњицу ослобођења и уједињења 1938. прослави на најсвечанији начин. Друштво је хтело да међу својим припадницима укаже сву лепоту борбе за ослобођење и уједињење. Као почетак и увод у прославу јубиларне године друштво је са свим категоријама и са бициклистичком секцијом и многобројним грађанима посетило Опленац, задужбину краља Петра, и у њој припалило воштаницу, а након одржаног помена, на коме је певао соколски хор, положило венац на гроб краља Петра. Говорио је старешина друштва Ловасић. Соколи су разгледали задужбину и њене мозаике. Соколима су се придружили сиромашнији грађани, којима је испуњена жеља да виде Опленац. (12) У друштву је било 31.12.1938. 61 чланова и чланица, 17 нараштаја, 38 деце, свега 116. (13) Соколско друштво Вршац на бициклима походило је Опленац и при повратку сликали су се 14.8.1939. код банатских Карловаца. Ходочашћа сокола на Опленац настављена су до Априлског рата 1941.
Прочелник Соколске Петрове петогодишњице у друштву у Тополи био је Миодраг Вујић. Соколи из Тополе заветовали су се да ће у оквиру Петрове петогодишњице 1 децембра 1940. засадити на њиви општине Варош Топола, званој “Врело” на површини од 60 ари воћњак. Воћњак је требао да као огледно добро служи околини. (14)
После рата власти су уместо соколских друштава основале СТВ “Партизан”. Деведесетих година 20 века дошло је до обнове рада соколских друштава. Соколи су наставили да походе Опленац.
У оквиру прославе јубилеја 200-годишњице Првог српског устанка обновљено Соколско друштво Београд III на Звездари организовало је 2004. излет аутобусом на Опленац. На излет је ишло 22 соколића из соколског друштва Нови Београд на челу са начелником друштва професором Обрадом Јанковићем, а из друштва Звездара 14 соколића и 8 чланова, на челу са старешином Зораном Андрејевићем. Прво су посетили Орашац. Пред меморијалним спомеником у Маричевића јарузи говорила је професор историје Сузана Анић. Потом су обишли спомен цркву, па музеј и спомен школу. Затим су отишли у Аранђеловац и Буковићку бању. Пут су наставили према Тополи и Опленцу. Посетили су храм Св. Ђорђа. Обишли су музеј. У Тополи су посетили Карађорђеву цркву, Конак, Кулу и музеј Првог српског устанка. (15) Соколско друштво у Тополи обновило је свој рад. После убиства краља Александра 1934. соколске жупе и друштва ходочастили су до краљевог гроба на Опленцу. Своја ходочашћа снимала су и приказивала.
Саша Недељковић члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
Напомене :
Др. Никола Грабовац, „Соколско друштво Варош Топола“, „Око Соколово“, Београд, 19, 21, 22 јуна 1937, бр. 7, стр. 151,152;
„Извештаји за 5 редовну главну скупштину Савеза сокола Краљевине Југославије у Београду 12 маја 1935″, стр. XLVII;
„Соколи сарајевске Соколске жупе на Опленцу”, ”, „Соколски гласник“, Љубљана, 4 јануара 1935, бр. 2, стр. 5;
„Наше ходочашће на Опленац”, „Братство”, Осијек, 15 јуна 1935, бр. 3-4, стр. 19;
„Годишњи извештај о раду Соколске жупе Београд за XVII редовну годишњу скупштину 18 априла 1937 год.”, стр. 27, „Око соколово”, Београд, 10 априла 1937, бр. 5;
„Годишњи извештај о раду Соколске жупе Београд за XVIII редовну годишњу скупштину 3 априла 1938 год.”, стр. 87, 104, „Око соколово”, Београд, 1 априла 1938, бр. 4;
„Соколско друштво Рума на Опленцу”, Соколски живот, „Око Соколово“, Београд, 9 октобар 1938, бр. 8;
„Годишњи извештај о раду Соколске жупе Београд за XIX редовну годишњу скупштину 26 марта 1939 год.”, стр. 41, „Око соколово”, Београд, 26 марта 1939, бр. 3 и 4;
„Годишњи извештај о раду Соколске жупе Београд за XX редовну годишњу скупштину 7 априла 1940 год.”, стр. 51, „Око соколово”, Београд, 1 април 1940, бр. 4;
Зоран Андрејевић, „Били смо у Орашцу, Тополи и Опленцу”, „Око Соколово“, Београд, септембар-октобар 2004, бр. 19-20, стр. 5, 6;
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
