•  Пре Првог светског рата у Северној Далмацији деловала је Српска соколска жупа на Приморју са својим друштвима у Книну и Задру.

На почетку Првог светског рата српска соколска друштва као и жупа су били забрањени. После ослобођења и уједињења 1918. основана је за северну Далмацију жупа Шибеник Савеза сокола СХС. После одласка Италијана сазвана је оснивачка скупштина жупе. На скупштини су присуствовали изасланици друштава Шибеник, Водице, Бетина, Скрадин, Дубрава и Муртер.  Жупа је 1922. имала 13 друштава са 754 члана. Трећи слет одржан је 1922. Четврти жупски слет одржан је у Дрнишу 1923. Пети слет у Шибенику 1924. Жупа је 1925. добила назив Соколска жупа Шибенско-Задарска. Имала је 1925. 15 друштава са 1251 чланом, 174 чланице, 176 нараштајаца, 129 нараштајки, 208 мушке и 96 женске деце. Шести жупски слет одржан је у Преком 6. и 7. августа 1927. Том приликом посвећен је друштвена барјак који је даровала краљица Марија. Седми жупски слет одржан је 17. и 18. септембра 1927. у Биограду на мору. Осми жупски слет приређен је 25. и 26. августа 1928. у Дрнишу. Тог дана развило је дрнишко друштво нову заставу. Девети жупски слет  одржан је у Шибенику 15. и 16. јуна 1929. уз учествовање жупа Сушак-Ријека и жупе из Сплита. Године 1930. жупа је  имала 15 друштава и то : Бенковац, Бетина,  Биоград на мору, Дрниш, Филип-Јаков, Кистање, Книн, Муртер, Новаља, Новиград, Паг, Преко, Сиверић, Шибеник и Водице. Било је 1.379 чланова и 160 чланица, од којих 311 вежбача и 127 вежбачице. Било је 143 нараштајца и 84 нараштајке. Затим соколске деце 256 дечака и 139 девојчица. Све заједно учлањених 2.161. Своје соколске домове имала су друштва  Биоград на мору, Книн и Шибеник. Већина друштава је вежбала у приватним изнајмљеним просторијама. У 11 друштава основане су књижнице са 4.243 дела.У 5 друштава постојале су соколске музике, а у два тамбурашки зборови. (1)

Соколско друштво у Книну имало је соколски дом од 1922. и добијало је повремено једнократну помоћ од државе. Друштво је примило 1928. 2.000 динара за одржавање сале у којој су вежбали и ђаци книнске гимназије. (2) Соколско друштво Книн било је прво део Соколске жупе Сплит, па је касније било део жупе Шибеник-Задар. Друштво је основано 1908. У 1923 години старешина је био др. Тоде Новаковић, тајник Нико Шкврљ, начелник Вељко Покрајац. Било је 40 чланова и 8 чланова у соколском кроју. (3)

У друштву Книн старешина је био др. Тоде Новаковић, начелник Миле Славић,  а тајник Нико Шковрљ. Било је 1924 године 142 члана, 35 чланица, 25 вежбача, 12 вежбачица, 24 мушких нараштајаца, 14 женског нараштаја, 30 мушке деце, 26 женске деце и 15 чланова у соколском кроју. (4)

Краљ и краљица били су 7 јула 1924. у Книну на пролазу за Грачац. Становништво је бурно акламирало. Код Соколског дома краљ је изашао и био му је представљен старешина соколског друштва брат Ђуро Покрајац. Краљ Александар се интересовао за напредак соколског друштва. Након тога краљевски пар наставио  је путовање до Грачаца где их је чекао дворски воз. (5)

Книн је био у саставу Соколске жупе Шибеник-Задар. У друштву Книн старешина је био Ђуро Покрајац, начелник Ђуро Покрајац, начелница Анита Дебелићева, тајник Мирко Покрајац, предавач др. Мирко Перковић. Било је 102 члана, 20 чланица, 18 мушког нараштаја, 14 женских нараштајки, 22 мушке деце, 24 женске деце. Имали су 1 сарадника, 3 предњака и књижницу. (6)

У друштву Книн старешина је био Ђуро Покрајац, начелник Душан Дамјановић, тајник Сава Војводић, предавач др. Мирко Перковић. Било је 119 члана, 19 чланица, 4 вежбача, 1 вежбачица, 21 мушког нараштаја, 18 женских нараштајки, 32 мушке деце, 36 женске деце, 8 чланова у одори. Уз свој дом друштво је имало летње вежбалиште. Друштво  је имало 1 сарадника, 9 предњака и књижницу. (7)

Друштво је водио заменик старешине Зарија Вуксановић, начелник је био Олдрих Медлин, тајник Сава Војводић и предавач Лазар Матић. Било је 118 чланова, 22 чланице, 12 вежбача, 10 мушког нараштаја, 6 женског нараштаја, 20 мушке деце, 30 женске деце, 10 чланова у одори. Имали су 1 сарадника, 1 предњака и књижницу са 1.600 примерака. (8)

Соколско друштво у Книну прославило је Први децембар 1930. Пошто је друштвени оркестар одсвирао химну, говорио је др. Иван Гргић. Истакавши историјски значај тог дана у поређењу са мраком и патњама ропске прошлости, подвукао је активности 12 годишњег биланса рада и тежњи за бољим и лепшим животом. После говора извео је женски нараштај вежбу са веслима “Морнари”. Затим је М. Асановић рецитовао песму Војислава Илића млађег “Мали потомци великих отаца”.  Врхунац програма биле су “Вежбе духа и тела најновијег система” изведене од мушког чланства. После је наступило женско чланство са “Плесом туркињица”. Задња тачка програма била је драмска епизода Ристе Одавића “Хеј Словени” коју су извели дилетанти. После завршетка програма била је забава скоро до зоре. (9)

Соколско друштво у Книну прославило је краљев рођендан 17. децембра 1930. Варош је осванула у заставама. Пошто је друштвени оркестар одсвирао химну, говорио је просветар др. Иван Гргић. Затим је женски подмладак играо “ритмичке јутарње вјежбе”. Млађи мушки нараштај извео је “вјежбе сталцима” Програм је завршен актовком “Два путника” од Д. Калничкога.     Лакрдију су играли дилетанти.   (10)

Соколско друштво у Книну је пре Првог светског рата организовало Светосавске беседе. Наставили су и после рата. Ујутро је служена свечана литургија, иза које су деца из основне школе приредила у соколани приредбу. Приредба 1931. је ограничена због грипа. Због болести и одсуства неколико чланова соколског оркестра отпале су музичке тачке. Дилетантска секција извела је „Ропство Јанковић Стојана”, драматизацију народне песме од Јована Протића. Гардероба је била оригинална, посуђена помоћу попа Паје Зелића из Жагара, од сељака. Један део котарских народних одела позајмила је твртка М.Ђ. Матавуљ из Шибеника. Баш оригинална гардероба допринела је успеху вечери. После програма наставила се забава све до зоре. (11)

Главна годишња скупштина жупе Задар-Шибеник одржана је 15.2.1931. На скупштини друштва су заступали : Бенковац Милошевић Петар и Червар Петар; Дрниш старешина Аџија Никола; Книн Шимуновић Миро и Покрајац Ђуро; Кистање Јанковић Никола.  Друштво Бенковац имало је 86 чланова, друштво Дрниш имало је 129 чланова, друштво Кистање имало је 45 чланова. Друштво у Книну се врло мало дописивало са жупом. (12)

Окружни слет у Книну одржан је 20 септембра 1931. Уз книнске соколе најбројније је било соколско друштво Шибеник, које дошло возом са вежбачима, са соколима из Мандалине, соколском музиком и излетницима. Мало затим дошла је чета из Врањица (Жупа Сплит) са својом музиком. Истовремено дошли су соколи из Дрвара, Госпића и Грачаца. Присуствовале су делегације друштава из Бенковца, Кистања, Сиверића и Дрниша. На слетишту се сврстала поворка са две соколске музике, неколико соколских застава и старешинством жупе. Поворка предвођена од жупског начелника Хинка Мелиша  је кренула кроз место. Уз патриотске маршеве, поклике и певање прошла је поворка градом, до трга краља Петра. Прво је збор поздравио др. Гргић, старешина соколског друштва Книн. За њим је говорио Павао Ковачев, старешина жупе. У говору је поздравио соколске сеоске чете и указао на соколски рад на селу. Поворка се повратила на слетиште. На слетишту је одржана јавна вежба. У простим вежбама учествовала су друштва Шибеник, Книн и Мандалина. Наступ сеоске чете из книнског поља срдачно је поздрављен.  После вежбе свирала је соколска музика Шибеник. (13)

Жупа Шибеник-Задар била је подељена на 4 окружја. Книнско окружје водио је начелник Ђуро Покрајац. (14)

Изасланик Савеза Сокола из Београда  Александар Стјепанов обишао је друштва Книн, Дрниш, Сиверић, Шибеник, … приказујући филм „Соколски слет у Београду” и још неколико кратких филмова из живота престолонаследника Петра. Соколи су били поносни гледајући слет у Београду. Са одобрењем жупе соколи из Книна су сва техничка оделења друштва послали у Сплит на слет, а сеоске чете и дилетанте су задржали за Видовдан на далматинском Косову. Прослава је приређена по програму Културно-привредне матице за северну Далмацију, која је одлучила да прослави да карактер културно-привредне пропаганде за село. Осим соколског програма била је предвиђена пољопривредна и хигијенска изложба. На позив др. Ст. Иванић, директор Централног хигијенског завода у Београду,  одржао је  предавање о здравственим задругама.  Матица је поклонила заставу као награду сеоској соколској чети која се показала као најбоља. Осим книнске сеоске чете присуствовале су чета из Буковића (друштво Бенковац) са 20 чланова и  чета из Тепљуха (друштво Дрниш) са 12 чланова и 40 деце. Уз грађане било је око вежбалишта преко 2.000 сељака. На простим вежбама наступало је 70 сељачких момака под вођством Ђуре Покрајца. После чланова наступала су деца сеоске чете из Тепљуха. После простих вежби одржана су лакоатлетска такмичења између чланова свих трију чета. Такмичења су била: потезање конопца, бацање кугле и скок у даљ. Суд састављен од Ђуре Покрајца као делегата жупе и представника друштава Книн, Дрниш и Бенковац одлучио је да заставу матице додели сеоској чети у Книнском пољу. После јавне вежбе извели су чланови дилетантске секције книнског друштва  игроказ “Ропство Јанковић Стојана”. У игроказу истакли су се Љубица Поповић, Анка Матић и Милан Асановић. Свирала је музика друштва Бенковац. Старешина друштва у Книну је на видовданској прослави, после црквеног помена, одржао комеморативни говор погинулима за слободу. (15)

Соколско друштво Книн имало је 1934 године око 200 чланова, а на свом подручју имало је 18 соколских чета са преко 800 чланова. У оквиру просветног одбора друштва деловао је Дилетантско-позоришни одсек. Био је најстарији одсек просветног одбора у друштву. Захваљујући раду старешине друштва Ђуре Покрајца у том одсеку, одсек је успео да се афирмише као дилетантска дружина не само у седишту друштва, већ и у местима скоро свих суседних  соколских друштава. Од свог оснивања па до 1934 године одсек је извео преко 100 позоришних комада. У секцији је било учлањено активних 9 чланица и 17 чланова. Потпомажућих или других чланова у секцији није било. Нису имали сталну гардеробу, било је само оно најпотребније.

Музички одсек. Одмах по оснивању друштва око 1909 године основан у друштву тамбурашки збор, који је активно деловао до 1914 године. Музички одсек постојао је до почетка 1933 године. При отварању дома 1921 године па до 1926 године у друштву је постојала лимена музика са 36 музичара, која је са радом престала крајем 1926 године због личних сукоба међу појединим члановима. Од тада па до почетка 1933 године радио је друштвени оркестар од 12 чланова, али је престао са радом због одласка неколико чланова из Книна. Певачки одсек вођен је некад  од брата Феодосејева. Највише је допринео развијању смисла за лепу и складну песму у Книну. У 1934 години одсек је водио неуморни и вредни брат Шиме Мудрић из Сиверића. Када је преузео вођство одсека било је 14 активних певача. До 1934 године број се повечао на 26 певача. Збор се показао у квантитету и квалитету певача. Књижница је имала 800 дела из разних грана књижевности. Књижница је била претплаћена код издавачких предузећа : „Минерва“, „Биноза“, „Епоха“, „Слово“, „Космос“ а набављала је понекад и књиге „Народног Дела“.  Одсек за штампу је био најагилнији одсек просветног одбора. У 1934 години било је 50 претплатника и то : 8 на Соколски Гласник, 13 на Соко на Јадрану, 5 на Соко, 2 на Соколић, 10 на Нашу радост, 11 на Соколску просвету и 1 на Соколски весник Кулског окружја. Технички одбор друштва претплаћен је на Гимнастиком, Олимпијски спорт и Гимнастику. Друштвена читаоница примала је Правду, Јадрански дневник, Народну трибуну, Глас, Народну одбрану, Јадранску стражу, Недељу и 2 задружна листа за чете. О важнијим приредбама и догађајима били су редовно извештавани у првом реду соколски, а потом и неки други листови. Сви чланови просветног одбора, а и неки управног одбора друштва били су претплаћени на Соколску просвету. Одмах после прве одржане изложбе Соколске штампе 1933 године почела се сакупљати Архива новинских исечака, слика и значака. Друштво је имало збирку са преко 100 новинских исечака из соколских и других новина. Имали су преко  200 комада фотографија из живота и рада друштва, и збирку око 50 комада слетских значака. Било је и неколико слика са слета Српске соколске жупе на Приморју дубровачког српског Сокола „Душан Силни“ на Далматинском Косову 1914 године.   (16)

У Книну је 28 редовна годишња скупштина одржана 3 марта 1935. Старешина друштва Ђуро Покрајац отворио је скупштину комеморацијом смрти краља Александра I Ујединитеља. Рад друштва је био усмерен на село. Друштво је основало 18 сеоских чета. У четама се радило на култури, пољопривреди и хигијени. Акламацијом  је изабрана нова управа друштва у којој су били : старешина  Ђуро Покрајац, тајник Здравко Кушпилић, начелник Душан Костић, благајник Миро Шимуновић, статистичар Чедо Омчикус. Референти за пољопривреду били су : др. Отмар Новак, за чете инг. Анте Марушић, за хигијену др. Рајко Таузовић, за стрељачке одсеке Владо Сапић и за просвету др. Мирко Перковић. (17) Соколска чета Книнско Поље приредила је на сеоску славу Спасов-дан, 6 јуна 1935. први јавни час. Програм су извели искључиво чланови и нараштајци сеоске чете  Книнско Поље, које је предводио предњак матичног друштва Тоде Чеко.  Јавном часу присуствовао је велики број грађана, међу којима бригадни генерал Терзић,  старешина друштва Книн Ђуро Покрајац са члановима управе, срески начелник Нешић, … . На јавном часу рецитовали су, извели просте вежбе за 1936, вежбе на коњу, I ритмичка вежба, скокови, … . (18)

Видовдан је 1935. прослављен од сокола на Далматинском Косову. На Видовдан Книнско соколско окружје (друштва Книн, Дрниш, Кланац, Сиверић и Кистање) приредило је јавни час. Јавном часу присуствовала су скоро сва друштва жупе Шибеник-Задар. Друштво Шибеник учествовало је својом музиком и великим бројем свог чланства. Изјутра су стигли возови са соколима и гостима. Ванредним возом, којим су дошли соколи из Шибеника, допутовао је патријарх Варнава са својом пратњом. Пред станицом је формирана поворка са три музике, 6 соколских застава, масом чланова соколских друштава, чета и грађанима. После подне одржан је јавни час, на коме су наступиле све категорије у простим вежбама. На прославу Видовдана на Далматинском Косову дошли су патријарх Варнава са пратњом, подбан Приморске бановине Здравковић, сенатор Десница, бивши министар Суботић, командант книнског гарнизона генерал Терзић са официрима и велики број највиђенијих људи Северне Далмације. На свечаности је присуствовало преко 12.000 људи, од којих је било преко 2.000 сокола из жупе Шибеник-Задар на челу са старешинством жупе. (19)

Соколска Жупа Сушак-Ријека приредила је свој осми слет на Сушаку 15. и 16. јула 1939. Уједно то је био трећи слет приморских жупа. Гласник Соколске жупе Београд „Око соколово” је извештавајући о слету истакао : „служи на част приређивачима који се нису плашили претња, силе, паљевина … Тешка искушења кроз која пролазе наша браћа и сестре на Јадрану нису обесхрабрила жупу Сушак, ни поколебала је у одлуци да жупски слет на Јадрану приреди у великом обиму, са манифестационим карактером какав су соколски слетови имали у она сретнија времена. … те се ничим не дају застрашити, па ма како се ситуација развијала неповољно по … соколство. … а још борбенији што је противник насртљивији, долазили су соколи из свих крајева унутрашњости и острва.”.  У недељу 16. јула 1939, са висова изнад Сушака, спуштала се соколска поворка са бројним заставама и 14 музика поздрављена од гледалаца са клицањем Југославији, краљу, јединству и соколству. Градски стадион био је препун такмичара, војске и мноштва народа. Цео програм такмичења, поворка кроз град и јавна вежба изведена је на опште задовољство гледалаца. (20)

На слету су учествовали соколи из 23 жупе. Преко 7.000 сокола и соколица дошло је у Сушак.  Слет је организован уз велико учешће сокола из жупа Сушак-Ријека,  Сплит и Шибеник-Задар, за које је слет био обавезан, па из жупа  Карловац, Цетиње,  Загреб, Бањалука, Марибор, Цеље, Љубљана и Београд. (21)

Нова ситуација у Југославији настала је склапањем споразума Цветковић-Мачек 26. 8. 1939. После оснивања Бановине Хрватске 1939. дошло је до масовних напада на соколе и њихове домове у Хрватској. У Шибенику је дошло до напада ученика осмог разреда класичне гимназије на ђаке који су положили венац на бисту краља Александра 9 октобра 1939. Ученици су скоро сви били питомци католичког свећеничког семинара. Кад су ђаци франковци и клерикалци напали ђаке соколе, неки професори и директори су одбили да пруже заштиту нападнутим ђацима и изјавили им отворено, нека се селе из шибенских школа у други крај. Напади су се пренели на улицу, па су нападнути многи соколи и ударани. Тајник сокола Радовчић био је силом извучен из радње и премлаћен. У нападима су се истицали неки чланови Крижара, франковци и клерикалци. Полиција за време немира није интервенисала, али је забранила одржавање комеморације Деветог Октобра у Соколском друштву. (22)

У часопису „Соко на Јадрану” регистровано је од 1939. до 1940. 90 случајева отпуштања из службе и премештања из дотадашњег места службовања у друго, а све са циљем да се  нашкоди соколима, нарочито на селу, ако се радило о премештању учитеља. Била је распуштена Соколска жупа Шибеник-Задар, затворене  просторије  свих друштава и пописана имовина. (23)

По избијању Априлског рата 1941, Сељачка заштита с усташама разоружавала је дијелове Југославенске војске, прикупљала војну опрему и чувала ред и тако одиграла одређену улогу у успостављању власти и организирању војних снага НДХ (24)

У својој заповједи изданој 19 априла 1941. Славко Кватерник је истакао : “у данима стварања Независне државе Хрватске, колико Хрватска сељачка толико и  грађанска заштита, свјесне  хисторијског збивања, дале у свакоме погледу све своје, да код оживотворења настојања цијелог Хрватског народа одрже ред и сигурност на достојној висини.” У знак признања добили су име : “Хрватски заштитни ловци”.(25)

Српски соко у Книну основан је 1908 године. Деловао је у оквиру Српске соколске жупе на Приморју. Током Првог свеског рата био је забрањен. После рата обновио је свој рад и био прво у саставу Соколске жупе Сплит а онда Шибенско-Задарске жупе. Соколска жупа Шибенско-Задарска била је гранична жупа Савеза Сокола. Град Задар био је пре Другог светског рата део Италије. Друштво у Книну радило је на оснивању сеоских чета. Соколи жупе Шибенско-Задарске били изложени нападима хрватских сепаратиста. У Бановини Хрватској 1940. забрањена је жупа Шибенско-Задарска. После Априлског рата 1941.  била су забрањена сва соколска друштва у НДХ.

Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

1. „Соколска жупа Шибеник”, „Свесоколски слет 1930 Свеславенско соколство”, Београд 1930,  стр. 190, 191;

2. Софија Божић,  „Срби у Хрватској и југословенска држава 1918-1929.”,  Београд 2015, стр. 278;

3. „Југословенски соколски календар 1923“, Љубљана, 1922, стр. 121;

4. „Југословенски соколски календар 1924“, Љубљана, 1923, стр.155;

5. „Краљев интерес за Соколство”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, аугуст 1924, бр. 8, стр. 232;

6. „Југословенски соколски календар 1928“, Љубљана, 1927, стр. 136;

7. „Југословенски соколски календар 1929“, Љубљана, 1928, стр. 121;

8.  „Југословенски соколски календар 1930“, Љубљана, 1929, стр. 132;

9.  И.Б, „Соколско друштво у Книну”,  „Сокол на Јадрану“, Сплит,  децембар 1930, бр. 12, стр. 156;

10. „Соколско друштво у Книну”,  „Сокол на Јадрану“, Сплит, јануар 1931, бр. 1, стр. 20;

11.  „Светосавска бесједа”, „Сокол на Јадрану“, Сплит, фебруар 1931, бр. 2, стр. 40, 41;

12.  „Главна годишња скупштина жупе Задар-Шибеник 15.II.”, „Сокол на Јадрану“, Сплит, март 1931, бр. 3, стр. 61,62;

13.  „Окружни слет у Книну (20 септембра 1931)”, „Соко на Јадрану“, Сплит, август-септембар 1931, бр. 8-9, стр. 145;

14. „Подела жупе на окружја”, „Соко на Јадрану“, Сплит, октобар 1931, бр. 10, стр. 259;

15. „Приказивање филма „Соколски слет у Београду”, „Видовдан на далматинском Косову”, „Соко на Јадрану“, Сплит, октобар 1931, бр. 10 стр. 260, 261;

16.  Ђ,Р, „Рад просветног одбора“, „Из наших жупа друштава и чета“, „Соколски Гласник“, Љубљана, 16 новембра 1934, бр. 47, стр. 5;

17. „Главна скупштина”, „Соколски гласник“, Љубљана, 22 марта 1935, бр. 13, стр. 5;

18. „Книн-Јавни час”, „Соколски гласник“, Љубљана,  Видовдан 1935, бр. 27, стр. 10;

19. „Прослава Видовдана на Далматинском Косову”, „Соколски гласник“, Љубљана, 5 априла 1935, бр. 30, стр. 7;

20. Д. Ж. „Соколски слет“, „Око соколово“, Београд, 9. октобар 1939, бр.7 и 8, стр.98-99;

21. „Величанствено славље приморских Соколских жупа у Сушаку”, „Соколски гласник”, Београд, 21 јула 1939, бр. 29, стр.1,2;

22. „Франкофуртимаши против Сокола”,  „Соколски гласник“, Београд, 13 октобар 1939, бр. 41, стр. 4; „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 20 октобар 1939, бр. 42, стр. 4;

23. Гојко Јаковчев,  „Соколска организација у борби за братство југославенских народа до 1918, Прогон Соколске организације у Хрватској”, Загреб, 1970, стр.  72;

24. Нева Журић-Скоти, „Талијански окупациони систем на дубровачком тлу”, „Дубровник у народноослободилачкој борби и социјалистичкој револуцији 1941-1945“, Сплит 1985, стр. 1021;

25. Срета Савић, „Борбе у Срему 1941 1944”, Сремска Митровица 1981, стр. 48;