• У организацији Удружења Коњичана Републике Српске у позоришној сали Културног центра Требиња представљена је књига „Скривена историја о страдању Срба на простору НДХ 1941-1945” аутора Сретена Јаковљевића, која је резултат ауторових вишедеценијских истраживања докумената у архивама, као и непосредних разговора са учесницима Другог свјетског рата.

Фото: Јован Видаковић извор: kctrebinje.com

Аутор је рекао да је на своје животно дјело потрошио три деценије живота.

– Као сарадник Одбора за истраживање геноцида над српским народом и другим народима Југославије у 20. вијеку Српске академије наука и уметности имао сам приступ архивама у Београду, Сарајеву и Мостару – рекао је Јаковљевић.

Фото: Јован Видаковић извор: kctrebinje.com

Књига је састављена од обимне документаристичке грађе и потресних свједочења који су методолошки укомпонов ани у читљиву цјелину.

Јаковљевић истиче да је књига, између осталог, открила тајну о миту и Титовој генијалној варци рушењем моста на Неретви.

Новица Телебак, пјесник и секретар СПКД „Просвјета” Требиње је истакао да ово дјело нема краја.

Фото: Јован Видаковић извор: kctrebinje.com

Направио је поређење са култним дјелом Сава Скока „Крваво коло херцеговачко”, који је била основа многим каснијим ауторима да се позабаве овом темом и изразио увјерење да ће Јаковљевићево дјело открити и подстаћи да свјетлост дана угледају бројне неиспричане приче.

Др Драган Ковач је као увод у анализу књиге прочитао своју причу „Прозор“ (објављену у његовом роману „Дневник несна“) у којој се осврнуо на своју дјечачку импресију у родном Коњицу и снимању Булајићевог филма „Битка на Неретви“

Фото: Јован Видаковић извор: kctrebinje.com

– Филм је почео да се приказује у биоскопима широм Југославије 1968. године, када сам се већ преселио у Требиње. Тада, а ни много година касније, нисам знао да се радило о обичном фалсификату, који је захваљујући огромном новцу, издвојеном за свјетске звијезде, конкурисао за чувену холивудску награду „Оскар“. Ето, није је добио… – рекао је Ковач и навео да се о „Скривеној историји“ почело слободније причати тек распадом заједничке државе.

– Није Сретена Јаковљевића, у чијој породици је било четника, коначно запалa прилика да се до миле воље распише о Војсци у отаџбини као добрим момцима, а о партизанима и усташама као лошим, па човјек себи дао одушка на чак 800 страна великог формата. Ради се о сасвим другој ствари! Овдје је ријеч о животном тридесетогдишњем дјелу марљивог интелектуалца, новинара и публицисте, који се ухватио у коштац са великом темом, са само једним и искључивим циљем: да се дође до истине. Да се коначно смире духови између завађеног и располућеног српског народа – рекао је Ковач.

Он се осврнуо на Сава Скока учесника у НОР-у на побједничкој страни, који се у свом капиталном дјелу КРВАВО КОЛО ХЕРЦЕГОВАЧКО у два тома, бавио артикулисано овом деликатном темом о којој је научно проговорио.

– Oд њега се није могло очекивати да се више посипа пепелом него што је то урадио у својој књизи, с обзиром да је био пуковник ЈНА. Чак је премашио и самог себе па би генерације људи који су већи дио живота провели у заблуди, требало да му буду захвални! – истакао је Ковач.

Фото: Јован Видаковић извор: kctrebinje.com

Он је истакао да је Јаковљевић свој угао историјског истраживања, под патронатом САНУ, проширио и обухватио територију цијеле НДХ, у којој је током њеног четворогодишњег постојања страдало на стотине хиљада Срба, свакако уз много мањи број припадника и других народа.

– Аутор врло тачно и прецизно барата са тим крвавим шестоцифреним бројевима. А у великом проценту и конкретним именима жртава, наводећи референтне изворе. Ту су подаци, и фактички и статистички, који прије нису нигдје презентовани, а посебно интереснатне су фотографије од којих многе до сада нису ни публиковане, као она са Јосипом Брозом који се умива док му један телохранитељ посипа воду, а други чува стражу – рекао је Ковач и истакао да су врло импресивне истините приче о српским страдалницима, умореним од стране усташа или од комуниста у херцеговачким дешавањима цинично названим „Лијева скретања“.

-У објектив су често именом и презименом стављани конкретни људи. нпр. цивилне жртве суманутости партизанског челника Петра Драпшина, или мете сурових егзекуција Саве Ковачевића и Влада Шегрта. Ту су и страховита, чак и поремећеном уму несхватљива злодјела усташа, чије жртве такође имају име и презиме. Навешћу само један примјер: одвођење српских дјевојака са јама, у које им је суновраћена родбина, и насилно вјенчавање са њима!? Како то назвати! Језик не познаје ту терминологију! – рекао је Ковач.

Фото: Јован Видаковић извор: kctrebinje.com

Он је истакао да аутор Сретен Јаковљевић посједује и ширину и објективности да врло објективно наводи и имена малобројних католичких и муслиманских свештеника који су имали храбрости да у својим срединама осуде злочине над Србима, па макар то било и симболично и прекасно.

-Свјетло дана су кроз ову књигу угледала и имена Хрвата и муслимана који су послије почетка Другог свјетског рата своје мјесто свјесно изабрали у редовима Југословенске војске у отаџбини. Истина, они су били ријетки појединци, али је самим тим њихов избор вриједнији поштовања – рекао је Ковач који је похвалио и одличан стил писања који је читаоца поштедио „екстремног стреса“.

– Било би добро, здраво и исцјелитељски да књигу СКРИВЕНА ИСТОРИЈА О СТРАДАЊУ СРБА НА ПРОСТОРУ НДХ 1941 – 1945. има свака српска кућа, зарад мира међу Србима, али и свако хрватско и муслиманско домаћинство зарад рашчишћених међунационалних рачуна и достојанственог живљења једних покрај других – Срба Хрвата и муслимана – рекао је Ковач закључујући да историја не може бити довијека скривена,а да је Сретену Јаковљевићу за то требало „само 30 година“.

Фото: Јован Видаковић извор: kctrebinje.com

На промоцији књиге говорили су још професор историје Рајко Сарић, предсједник Удружења Коњичана РС Зоран Пологош.

Фото: Јован Видаковић извор: kctrebinje.com

Програм је водио требињски новинар и публициста Ратомир Мијановић, а у њему је још учествовао и гуслар Срђан Вукаловић.

Фотографије: Јован Видаковић
извор: kctrebinje.com