Јадранска Стража играла је једну од доминантних улога у Сарајеву. Национално Сарајево је 23 9. 1934. прославило освећење заставе Месног одбора Јадранске страже.
Чину развијања заставе претходила је поворка у којој су учествовале сва патриотска и културна друштва. Рано ујутро музика Јадранске Страже обишла је град свирајући. Грађани Сарајева су упркос ружном времену похрлили на зборно место код позоришта, да се сврстају у поворку, која је прошла улицама.
На челу поворке била је соколска музика и чете сокола. За њима је ишла група четника, затим музике братских друштава Хуријет, Мататја и Жељезничарске музике са школском омладином и подмладком Јадранске Страже и масом грађана. За њима је ишла музика Јадранске Страже са делегацијом Извршног одбора на челу са председником др. Ивом Тартаљом, одборима сарајевске Јадранске Страже са члановима.
Поворка је прошла градом, да би дошла на место развијања заставе на којој је био легендарни топуз Краљевића Марка. Аула Градске већнице била је свечано окићена и са импровизованим подијумом на којој је била биста престолонаследника. Била је пуна елите сарајевских грађана и представника свих националних стремљења бољој будућности отаџбине. У 11 часова музика Јадранске Страже свирала је мирно, а у фоајеу ауле ушао је санитетски генерал др. Војислав Поповић, заступник покровитеља свечаности краља Александра и изасланик кума престолонаследника Петра, а за њиме заступник министра војске и морнарице генералштабни пуковник Глишић, и заступник команданта армије генерал Томић. Музика је поново свирала мирно, а у аулу је дошао бан Дринске бановине Велимир Поповић.
У аули су били председник општине града Сарајева Асимбег Мутевелић, председник Извршног одбора Јадранске Страже др. Иво Тартаља са осталим члановима Извршног одбора из Сплита, председник Обласног одбора Јадранске Страже у Сарајеву сенатор Атанасије Шола, сенатор др. Хрибар са госпођом, старешина Соколског друштва Сарајево Алекса Старчевић, заступник митрополита др. Томо Поповић, представник Улема-Меџиса Мухамед Курт, представници фрањевачког провинцијала, изасланик српске црквене општине Симо Стањуковић, представници јеврејских богоштовних општина и делегати свих сарајевских патриотских и културних друштава, као и многобројни грађани и омладина. Свечаност је отворио председник Месног одбора Ј.С. Поздравио је присутне са јадранским поздравом „Чувајмо наше море” и са „Добро нам дошли”. Аула Градске већнице проламала се од поклика „Живео” краљу и престолонаследнику, а соколска музика свирала је државну химну. Заменик кума генерал др. В. Поповић развио је заставу и везао кумовску траку желећи да идеја Јадранске Страже обухвати што шире народне слојеве.
У име Соколске жупе Сарајево и сокола поздравио је развијање заставе брат Алекса Старчевић истичући да престолонаследник Петар својом особом везује соколе и јадранске стражаре и води их истом циљу. Оба друштва су по идеји братска, јер су и соколи сви до једног чувари Јадрана. Завршио је свој говор покликом „Чувајмо наше море” и „Здраво” што су сви присутни громко прихватили.
У свом говору председник сарајевског Обласног одбора Јадранске Страже сенатор Атанасије Шола желео је да се стисну редови јадранских стражара за чување мора. Топуз Краљевића Марка који је извађен из сињег мора био је страховито мементо за све насртљивце који би се усудили да нападну. После одушевљених аплауза говорио је председник Извршног одбора Ј.с. др. Иво Тартаља. Истакао је : „Ова манифестација две стотине километара од мора а пет стотина над морем манифестација је љубави и привржености Босне према мору. Она утврђује коначну победу циљева Јадранске страже. … “
У говору је изнео улогу Босне према Јадрану у средњем веку и улогу Твртка I у спајању Србије и Босне, његову поморску политику и нагласио да Јадранска стража жели опет да поврати ту оријентацију, која би онемогућила непријатељске прекоморске агитаторе и њихова агитација не би онако цветала како је цветала.
Даље је истакао :
„Јадранска стража жели да Сарајево и Босна буду опет оно, што су и раније били : моћно залеђе приморја а приморје његов излаз у свет и основ благостања. … Данас, кад је судбина под мудром управом Њ. Вел. Краља Александра I ујединила Босну, Србију и Далмацију, ми представници Извршног одбора Ј.с. дошли смо са горњим мислима у Сарајево, … и вери да је будућност наша везана с морем. Њ. Вел.Краљ, који води, да се читава држава оријентише према мору, најбољи је путовођ у овоме питању.”
Председник Месног одбора Јадранске страже предао је барјак барјактару Омерсофтићу, који се заклео да ће до задњег даха бранити и чувати симбол чувара Јадрана. У подне је био приређен банкет изасланицима и гостима у зимској башћи Хотел Европе.
Говорили су Атанасије Шола, Асимбег Мутевелић, др. Иво Тартаља, др. Иво Рубић и Хамдија Никшић. Свечаност је завршена уметничким концертом одржаним увече у Народном позоришту. Рудолф Ертл, баритон београдске опере, певао је неколико оперних арија, које су одушевиле публику. Морао је на општи захтев да пева неколико арија изван програма. Пратио га је на клавиру професор Љубо Бајац. Клеменс Меншик свирао је на клавиру две тешке композиције.
Жељезничарски мушки певачки хор „Јединство” под дириговањем Љубе Бајца, и Српско певачко друштво „Слога” под дириговањем Цветка Рихтмана, отпевали су неколико песама уз одобравање публике. У чланку је истакнуто да се нарочито свидела Мокрањчева VIII руковет, коју је „Слога” отпевала ванредно лепо и прецизно. У паузама је свирала музика подмладка Јадранске страже. (1)
Приликом развијања заставе Јадранске Страже у Сарајеву заступали су Извршни одбор Ј.с. председник др. Тартаља, главни секретар генерал Тодорчевић, дир. Стипановић, инж. Матошић, др. Рубић, Лахман и др. Јерић. О успеху свечаности реферисано је у Извршном одбору.(2)
Јадранска стража сарађивала је са осталим националним друштвима. Национална друштва су учествовала на приредбама Јадранске страже, као и она на њиховим манифестацијама. Свечаности су пружале прилику да се истакну и изнесу дугорочни циљеви и тежње удружења.
Саша Недељковић члан Научног друштва за здравствену историју Србије
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
Даље је истакао :
