• Жарко и дуго љето у петој  години  након информбировског политичког преокрета  је већ минуло. Јесен увелико шири мирис не само осушених трава, него и увелико зрелог воћа.

Петровданске јабуке и ране шљиве су већ надошле у дрвеним чабровима,  а прва овогодишња ракија се увелико проба и оцјењује.  У села на обронцима Курјаковине и Махал-горе већ почињу да силазе медвједи намамљени мирисом зрелих крушака и јабука маџарки. Праве штету, ломе и младе, и старе воћке, а највиша штета је у селу Бориловићи. Ту сваких неколико дана долази стари медвјед, капиталац. Осим воћки почео је да ломи и кошнице у пчелињацима.  Становници из Бориловића су десетак пута тражили од власти у Вароши да их заштите од медвједа или да им одобре да исти буде одстријељен.

Радоња, предсједник политичког комитета у Вароши, без чијег одобрења се ништа није могло учинити, је овај проблем са злоћудним старим медвједом, капиталцем видио као згодну прилику да се додвори врховној партијској власти у главном граду. Договорио се са генералом Лековићем, који је био стравствени ловац, да он дође у село Бориловиће гдје ће му локално ловачко друштво организовати одстрел медвједа капиталца. Договорен је и дан, и вријеме када ће Лековић доћи па су припреме почеле.

Прво је на ивици четинарске шуме направљена ловачка чека, а онда је започела и припрема осталих услова како би медвјед био сигурно одстријељен.

Знало се да Лековић стиже у Варош у суботу поподне и да у ноћи субота на недјељу ваља намамити медвједа на пропланак близу ловачке чеке. Радоња, предсједник политичког комитета, је позвао све домаћине из Бориловића у суботу рано  на договор код куће Милоша Гаталице на састанак. Милош Гаталица је баш тих дана пекао ракију од раних шљива. Имао их је доста. Када се скупише и када попише по неколико већих чаша ракије уз печени кромпир и млади сир, изби и Радоња, сав упарађен. На глави му стари кожни руски качкет, подобро излизан и набијен на чело скоро до очију. На леђима му пригрнут шарени, пиргави капут. Испод капута плава  кошуља једва скопчана на стомаку. У џепу од кошуље блок ЛИПА и тинтоловка. Завезао црвену одавно изблиједјелу кравату која је на доњем крају са видно масном флеком. Широким кожним, војничким каишем притегао војничке панталоне обојене у ораховој љусци да личе на цивилне. На ногама му гумени опанци БАТА и сингаве вунене чарапе у које су утрпане ногавице од панталона.

Сав важан   Радоња присутним сељацима,  објасни шта им ваља чинити да лов друга Лековића не омане.

Прилично под  утицајем Милошеве ракије стари сеоски циркусант Гаврило, звани Запрдак скочи на ноге и рече.

-Лако ћемо то.

-Не будали Запрдак, накостријеши се Радоња и строго му запријети да се не шали, јер ће га власт казнити.

-Не шалим се друже Радоња. Ја предлажем да меда напијемо ракије. Ево код Милоша Гаталице је свакако има доста.

Зграну се Радоња и запријети Запртку да ће га спаковати десет дана у прдекану ако настави да се спрда са ловом друга Лековића.

-Не спрдам се Бог ми душа. Ево овако ћемо. Ја имам старог овна Рогаља, нешто је заслабио. Ево неколика дане не устаје на ноге. Заклаћемо га пред мрак и објесити на крај Обренијиног воћњака на ону велику крушку. Ево неколике ноћи медо долази на ту крушку, а она је добро близу начињене чеке. Месо ћемо добро осолити сточном сољу и поред њега у велики тешки бакрени котао насути подоста мало јаче патоке од Милошеве ракије. Кад се медо наједе меса и крушака сигурно ће бити жедан, а и патока добро мирише на шљиве па сам ја сигуран да ће он попити доста патоке и опити се те ће ту негдје лећи да спава. Тада ћемо га свезати конопцима и примаћи га близу ловачке чеке па га  одвезати. О овоме нико не смије да прича. А кад се медо почне будити нека друг Лековић пуца са чеке. Али за сваки случај нека с њим буде шумар Алекса па ако друг Лековић не погоди нека и Алекса  пуца у меда.  Ето друже Радоња, па ти сад реци хоћеш ли мене у затвор.

Друг Радоња попи још једну већу чашу ракије, протрља дланом неколико дана необријану браду, гурну мало кожни излизани качкет на ћелави потиљак  па попи још једну ракију. Скочи на ноге и са испруженим кажиипрстом нареди.

-Одмах на посао. Кољи Рогаља и сипај патоку у бакрач. Све мора бити спремно до мрака. За припрему су задужени Запрдак и Алекса шумар. Остали да помажу.

Радоња оде у Варош да сачека друга Лековића.

Већ у први мрак су шумар Алекса, Запрдак, фурман Столе и Милош Гаталица чекали меда.

Медо је вечерас мало закаснио. Мјесечина ко дан. Чује се како крши грање. Дође под крушку и исправи се на задње ноге. Као да ослушкује и осматра. Прво јако забрунда па приђе крушки. Омириса објешеног Рогаља  и поче да једе тргајући јаким чељустима месо. Чује се и крцкање костију. Након двадесетак минута медо се поново усправи. Осматра и њуши. Очигледно је осјетио мирис патоке. Приђе великом бакрењаку, омириса течност и поче да пије. Пије медо патоку, а Запрдак шапће Милошу.

-Ја што има велики цуг мој Милоше. Мора да ти је патока добра. Колико ли ће ти Радоња платити?

-Само ти манитај Запрдак. Вала ћеш га ти везати па ћемо видјети какве ће ти гаће бити.

Кад медо попи патоку, а било је богме близу двадесет литара, поче да урла. Исправи се. Пође према шуми и затетура. Очигледно опијен патоком паде и леже на ливаду. Још мало мумла и умири се.  Шумар Алекса и друштво полако приђоше и набрзину га свезаше конопцима. Донијеше велику дебелу врљику, провукоше испод конопца па подигоше меда и однесоше га у жбун близу ловачке чеке.

Одмакоше се мало даље, запалише цигаре кад ето ти Радоње и Лековића. Шумар Алекса и Лековић се попеше на чеку, а остали одоше Милошевој кући да наставе нови казан ракије.

Кроз један сат поче медо да се тријезни. Јако се продера и поново тетурајући полако крену испред чеке поново према крушки.

Лековић и Алекса шумар скоро истовремено опалише из карабина. Медо урликну и сруши се на ливади. Зачуше се још два пуцња и лов се заврши.

Послије  око пола сата окупише се сви код Милошевог казана да прославе велики одстрел.

Неколико  дана након што је Лековић отишао са кожом медвједа капиталца  Радоња  позва Запртка у Варош и у просторијама Општине му за добро организован одстрел и за вјерност Партији додијели медаљу заслуга за народ и  државу.