• Поводом Светског дана слободе медија који се обележава 3. маја, акцијом Пет минута громогласне тишине, УНС објављује Проглас. Позивамо новинаре и медијске раднике да 3. маја од 11.55 до 12 сати у електронским медијима прочитају Проглас или га објаве на екрану, а у онлајн и штампаним медијима да објаве

П Р О Г Л А С

Прошлу годину новинари ће памтити не само по инцидентима, физичким и вербалним нападима и претњама чак и на дан инаугурације председника Републике Србије, него и по блокадама рачуна великим медијским кућама, штампаријама и драстичним злоупотребама система пројектног суфинансирања.

У години за нама Пореска управа држала је у блокади скоро четири месеца рачуне компаније Адриа медиа групе у оквиру које послује таблоид Курир због „опасности да порески обвезник осујети наплату пореза“.

Скоро десет месеци у блокади су и рачуни Компаније Новости и Штампарије Борба због неплаћених пореза, иако у овим компанијама држава има управљачка и власничка права.

Влада је на место државног секретара у Министарству културе и информисања поставила Александра Гајовића који је пропагирао шовинистичке предрасуде према женама, због чега је УНС изашао из Радне групе за израду медијске стратегије.

Скупштина Србије одбила је предлогУНС-а и НУНС-а да угледни новинар Живојин Ракочевић буде члан Одбора Агенције за борбу против корупције па је скоро три године упражњено место које припада новинарима у овом антикорупцијском телу.

У години између два Светска дана слободе медија повећане су злоупотребе у пројектном суфинансирању медија. На конкурсу у Смедереву, који је само један од драстичних примера, од 20 милиона динара колико је одобрено 14 милиона динара ненаменски је потрошено.

Лошем положају посебно локалних медија припомогле су и банке које попут Рајфајзен, Војвођанске, Сосиете женерал и Интеза банке одбијају да кредитирају локалне медије и удружења грађана без обзира на њихову кредитну способност.

УНС зато захтева:

1. Да Влада успостави истински дијалог са медијском заједницом, без фаворизовања било ког њеног дела, како би био настављен рад на изради Стратегије развоја система јавног информисања до 2023. године (Медијска стратегија);

2. Да Влада у изради Медијске стратегијеи њеном спровођењу кроз законеподржи решења којима подстиче рад медија који поштују професионалне и етичке стандарде и социјална права новинара и медијских радника;

3. Да у оквиру Медијске стратегије посебно буде разрађена стратегија за опстанак и развој локалних медија

4. Да Влада прихвати захтев УНС-а да се изменама медијског законодавства осигура обавеза локалних самоуправа (осим градова са више од 300.000 становника) да издвајају најмање два одсто буџета за пројектно суфинансирање медијског садржаја укључујући и информативне програме;

5. Да до промене медијског законодавства Влада односно Министарство за државну управу и локалну самоуправу и Министарство културе и информисања јасно дају на знање локалним самоуправама да неће толерисати злоупотребе у пројектном суфинансирању медија;

6. Да Влада пружи неопходну подршку Комисији за истраживање убистава новинара како би што пре била подигнута оптужница за убице новинара Милана Пантића и биле расветљене околности смрти Даде Вујасиновић, а правосуђе ефикасно процесуира ове случајеве;

7. Да Специјално тужилаштво за ратне злочине почне да ради свој посао и када су у питању судбине више од 40 новинара и медијских радника српских редакција убијених у грађанском рату у бившој Југославији, током НАТО агресије 1999. године, као и на Косову и Метохији од 1998. до 2005. године, уместо што годинама, без резултата, по пријави НУНС-а истражује одговорност новинара осумњичених за припрему и организовање ратних злочина и геноцида.

Удружење Новинара Србије