Живимо у времену када су на удару основне вредности друштва и стубови на којима је подигнута и на којима се до небеских висина уздигла српска нација и држава.
Склони смо да поверујемо да се на Српску православну цркву, наше писмо и образовни систем, никада раније није ударало и да је наша генерација сучељена са највећим искушењима. Можда зато што смо заборавили муке наших предака и колико је коштало ово што ми данас називамо Отаџбином.
У њу, нашу Отаџбину, нашу Србију, Срби из поробљених крајева вековима су гледали са љубављу и надом. Никада нису губили веру да ће им Она једном доћи и ослободити им црквена звона, друмове, девојачко појање и момачка надметања. И, дошла је… па су је опет нападали…и опет се враћала, само због љубави и вере. Због сећања на сјај слободе и на оне који су се за њу жртвовали. Ову рубрику посвећујемо том сећању.
На почетку Вас упознајемо са најзначајнијим писцем Српског Југа, Григоријем Божовићем, који је себи поставио циљеве од којих није одустајао: да за будућа покољења сачува језик обичаје и храброст Срба под турском влашћу и турско-арнаутским зулумима.
Само један цитат је довољан да ослика снагу вере коју су у ослобођење имали они, негдашњи Срби:
„ Викам, господине, зашто да бега у Србију? Србија има доста људи, а ова јој земља ваља, а ми смо, викам, тапија за њу. Када дође овамо, па никога од нас не нађе – ће гу врате натраг, зашто ће јој рекну: ето нема овде нико твој – неје ово твоје…“
Тако је писао Григорије Божовић, улажући сав свој животни елан у своје Српство, све док га 1945. нису покосиле надолазеће „црвене магле“, које нису само угасиле његов живот већ су га ускратиле генерацијама и генерацијама српских ђака и родољуба. Још и данас његових приповедака, чија родољубивост има снагу епских песама, нема у школским лектирама и читанкама, али, ми ћемо веровати, као што су веровали његови јунаци, да ће наша Србија опет доћи!
У наредним данима објавићемо пробране приповјетке Григорија Божовића из књиге „Косовске приче“ коју је, у издању Српске књижевне задруге, 1999. године, приредио проф. др Александар Јовановић. Његов текст „Приповедачка хроника српскога југа“ одличан је увод у читање Божовићевих дела.
Приредила: Јасна Поповић
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
