• У Београду се у организацији Представништва Републике Српске у Србији одржао свечани пријем поводом Дана Републике Српске и 26 година од проглашења првог Устава Српске.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик на почетку говора подсјетио је на први Устав Републике Српске, који је донесен 28. фебруара 1992. године под називом Устав Српске Републике Босне и Херцеговине, док је назив Република Српска званично проглашен 12. августа 1992. године.

Додик је, обраћајући се званицама из Српске и Србије на пријему у Скупштини града Београда, рекао да је Српска веома заинтересована када се говори о питању Косова и Метохије.

„Неки ће рећи да се мијешамо. Не, ми само говоримо шта је наше“, рекао је Додик и подсјетио на недавне, како каже, арогантне ставове админстрације САД да се на Косову може формирати војска.

Он је навео да нигдје не пише да се може формирати војска Косова, док у Дејтонском споразуму пише да Република Српска може да има војску.

„Насиљем су нам отели војску и формирали неку, која није војска ни Срба, нити БиХ, него покушава да буде војска НАТО-а, а ми смо рекли да тамо нећемо да приступимо. Постоји много изазова којима ћемо се бавити“, истакао је Додик.

Поновио је да ће замолити предсједника Србије Александра Вучића да има у виду да не може да се одвоји питање Косова и Метохије од питања Републике Српске.

„Ако се не поштује територијални интегритет Србије, зашто се поштује територијални интегритет БиХ? Сва та питања желимо поново да вратимо, без обзира да ли ће некоме бити неугодно“, каже Додик.

Предсједник Српске рекао је да је национални простор на којем се налазе Срби јединствен и недјељив, те захвалио Вучићу за најбоље могуће односе Србије и Српске.

„Вучић инсистира на томе да дође и до неког новог пројекта. Недавно је рекао да је спреман да помогне у убрзавању пројекта изградње ауто-пута Бањалука-Београд, да Србија финасира његову изградњу од границе Србије до Бијељине“, навео је Додик.

Милорад Додик са Миленком Јахуром и Светозаром Црногорцем

Нада да ће ускоро бити завршена декларација о очувању спрског народа, која треба да покаже да су Срби јединствен народ, са истом културом и језиком.

Додик је нагласио да је Република Српска фактор свих политичких процеса у БиХ, али и у региону, те да према свим елементима има обрисе и карактере државе – терирорију, становништво, ефикасну власт.

„Данас је Република Српска за Србе држава. Ми се тога нећемо одрећи! БиХ је пролазна станица нашег политичког развоја и није ни у чему света да би била брањена од Срба“, каже Додик.

Милорад Додик и Миодраг Линта

Он је додао да је велики број Срба на просторима данашње Републике Српске и Хрватске страдао у Другом свјетском рату и да је научио историјску лекцију – да увијек тамо гдје Срби немају државу, немају ни слободу.

„Покушали су многи протеклих 26 година, али нису успјели да сатру идеју која се звала слобода Републике Српске и српског народа. Срби из Српске су дио великог часног народа, са часном историјом, која не може бити окаљана тиме што су неки правили стереотипе о Србима као лошим људима“, рекао је Додик.

Навео да је Српска, која је створена у условима распада бивше Југославије, била частан захтјев свих који су доносили одлуке и водили Србе.

„Срце Срба куца за Србију и све што се догоди у Београду и Србији, рефлектује се у Српској. Живимо у компликованим условима, у БиХ која је потпуно неефикасна и нефункционална. Данас Српска једина функционише на том простору“, рекао је Додик.

Предсједник Српске додао је да је Република Српска удвостручила свој бруто домаћи производ, који износи више од 10 милијарди КМ, да уњој не постоји готово ниједан инфраструктурни изазов који није ријешен, те да гради болнице и ауто-путеве.

„Током љета завршићемо изградњу ауто-пута у дужини од 72 километра од Бањалуке до Добоја и наставити изградњу према Брчком, Бијељини, Србији. Неки кажу да нам то не треба јер наводно постоји ауто-пут кроз Хрватску, али то није наш пут, ми хоћемо наш и њега ћемо изградити. Он није само одраз економске и комуникацијске, него и политичке повезаности“, каже Додик.

Као домаћин пријема ријечи добродошлице упутио је и директор Представништва Републике Српске у Београду Млађен Цицовић.

„Поздрављам вас са осјећањем поноса, јер се данас овдје, славећи Дан Републике Српске и обиљежавајући годишњицу првог Устава Републике Српске, истовремено сјећамо и великих побједа српске војске у Првом свјетском рату“, рекао је Цицовић.

Он је истакао да ове побједе и данас показују да српски народ само у саборности и јединству може успјешно сачувати и одбранити право на слободу, национални идентитет, српски језик и писмо, културу и традицију и вјеру православну.

Благослов скупу дао је патријарх српски Иринеј.

Нагласио је да је Српска данас многима трн у оку, али да је она дио историје и да овакав поредак омогућава опстанак и Републике Српске и свих народа који у њој живе.

Српски патријарх истакао је да је српски народ имао државу од почетка историје, знао је шта су устав и државни закони, научио да их поштује.

„На част и радост предсједнику Републике Српске Милораду Додику и народу, честитам доношење Устава Републике Српске! Представницима Републике Српске, народу српском и свим житељима Српске желимо свако добро и напредак у свему доброме, прије свега слогу, братску и хришћанску љубав. Живејла Република Српска! Живјела Република Србија на многаја љета!“, поручио је патријарх Иринеј.

Предсједница Владе Србије Ана Брнабић рекла је да јој је изузетно задовољство да у име Владе, али и као изасланик председника Србије Александра Вучића, може да каже да је ово за њу један од најљепших дана.

Брнабићева, наводећи да је данас била у Бањалуци и са колегама и пријатељима из Владе Републике Српске разговарала о никад већем броју заједничких пројеката чија је реализација у току или ће бити реализовани.

Она је оцијенила да о никад бољим специјалним везама Србије и Републике Српске свједочи и осма заједничка сједница двије владе, одржана крајем прошле године, као и предстојећа која ће бити одржана у Требињу.

Брнабићева је указала да је Србија, захваљујући храбром вођству Вучића као премијера претходне Владе, успјела да оствари макроекономску стабилност, направи финансијску консолидацију и има здрав буџет и основе за даљи раст и развој, што јој је омогућило да помаже свом народу и ван граница.

„То нам је омогућило да помогнемо нашој браћи и пријатељима, нашем народу и ван граница Србије и да 2015. године донирамо пет милиона евра за Сребреницу и прошле године још 5,5 милиона евра за вртиће, школе, путеве, студентске домове и друго у Републици Српској, али и општинама у Федерацији БиХ где живи наш народ“, рекла је Брнабићева.

Пријему су присуствовали и предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић, званичници Србије и Српске, представници дипломатског кора у Београду, личности из јавног и културног живота Србије и Српске.

У умјетничком дијелу програма учествовали су Гудачки састав Бањалучке филхармоније и солисти Валентина Милекић, Кристина Ивановић, Ана Марковић Малбаша и Синиша Пајић.

У Београду је данас промовисан и Први том енциклопедије Републике Српске. Академици САНУ, као рецензенти, помогли су настанку овог капиталног дјела у коме је на 783 стране обрађено око 1.500 одредница које се односе на процесе, догађаје и личности важне за историју Републике Српске.

Предсједник Академије наука и умјетности Републике Српске Рајко Кузмановић раније је изјавио да је изузетно важно да се у Београду свечано обиљежи Дан Републике Српске и Дан доношења њеног Устава и пошаље порука да је Српска трајна категорија, основана на битним елементима, одбрањена у току рата, а данас се изграђује и чини просперитетнијом.

На 26 годишњицу доношења највишег законодавног акта, истакнуто је да је улога парламента била одлучујућа у оснивању Српске. Донесен демократски, највиши уставноправни акт Српске, мијењан је и допуњаван 17 пута. Донесена су и 122 амандмана. Јединством свих 77 посланика тадашње Скупштине усвојени су сви конститутивни акти Републике Српске – Декларацију и Устав и Уставни закон.