• Удружење Херцеговаца у Бањалуци организује промоцију књиге „Моји преци“ аутора Владимира Л. Николића и бесједу о Старој Херцеговини, поводом обиљежавања 150 година Невесињске пушке. Догађај ће се одржати у вијећници Културног центра Бански двор, у сриједу 1. октобра 2025. године, са почетком у 18 часова.

• О књизи ће говорити проф. др Рајко Гњато, мр Предраг Лозо, проф. др Љубомир Милутиновић и пјесник Богдан Петровић. У програму учествују Васо Драшковић (народни гуслар), Анкица Терзић (вокални солиста), као и рецитатори др Радован Братић и Данијела Делић. Програм воде Драженка Ивезић и Ведран Шкоро.

Рецензија

У издању Удружења Херцеговаца у Бањој Луци и „Арт принта“ Бања Лука, објављена је књига „Моји преци – Николићи из Озринића“, аутора Владимира Л. Николића. Књига представља својеврсну монографију посвећену културном простору Старе Херцеговине. Овим дјелом аутор је дао властити допринос потпунијем познавању историјских, културних, политичких и социјалних прилика у којима је живио српски народ Старе Херцеговине током друге половине деветнаестог вијека, борећи се за коначно ослобођење од османлијског колонијалног јарма.

Истражујући поријекло братства Николић, од којег су се у појединим фазама турског периода одвајале породице и при томе добијале нова презимена, аутор је дао властити допринос сагледавању генеалошке проблематике Старе Херцеговине. Бавећи се поријеклом својих предака, утврдио је честе сеобе Николића унутар граница тог простора. Тај селидбени пут, како наводи аутор, кретао се на релацији: Чево – Подгорје – Крново – Камено брдо – Трепча – Озринићи – Ковачи – Голобрђе – Прераца – Југовићи (код Невесиња).

Суштинско питање које заокупља пажњу аутора тиче се узрока миграција не само братства Николић, већ уопште српских. Оно се не може тумачити изван контекста општих прилика и суровог живота под османском влашћу, што је био основни узрок главних миграционих струја из старих српских земаља, укључујући и Стару Црну Гору, ка западним и сјеверним границама српског етничког простора. Ријеч је о феномену метанастазичких кретања српског народа у вријеме османске власти, о чему су писали најутицајнији српски географи, етнографи и историчари двадесетог вијека (Ј. Цвијић, Ј. Ердељановић, Ј. Дедијер, М. Васић).

Снажан фактор миграција у појединим дијеловима српског етничког простора, посебно у Црној Гори, били су и међуплеменски неспоразуми, често са трагичним посљедицама. Аутор са поносом истиче мудрост и племенитост својих предака, који су избјегавали сукобе са црногорским племенима, али су учествовали у Херцеговачком устанку – Невесињској пушки 1875. године. Такође спомиње и осам Николића солунских добровољаца, учешће предака у градњи и обнови српских цркава, као и познате Николиће из историје и културе: Баја Пивљанина, војводу Пека Павлова, Јевта Николића, пјесника Вита Николића, редитеља Живка Николића и друге.

У контексту сагледавања општих прилика у којима је живјело српско становништво Старе Херцеговине, дат је и критички осврт на улогу Књаза Николе, господара Црне Горе. Позивајући се на историјску грађу и релевантне изворе, аутор истиче намјере црногорског владара према Херцеговини. Књаз Никола је, у границама Црне Горе, прижељкивао територију Херцеговине све до Калиновика и Мостара.

Посебну пажњу привлачи ауторово промишљање о процесу глобализације, који означава као кључни фактор урушавања основних цивилизацијских вриједности и права народа широм свијета. Указујући на бројне пријетње којима је данас изложен српски народ, аутор истиче неопходност духовног јединства српског народа на цјелокупном етничком простору. Стару Херцеговину, без обзира на њену подијељеност и припадност различитим државама, види као јединствен културни круг и неисцрпан извор идеје српског јединства и државотворности.

Текст књиге аутор је обогатио стиховима најзначајнијих српских пјесника, попут Алексе Шантића и Јована Дучића, мислима Иве Андрића, као и властитим поетским исказима, чиме је у потпуности осликао слободарски дух српске Херцеговине, истрајност и непоколебљивост народа у борби за слободу.

Са задовољством препоручујем књигу „Моји преци – Николићи из Озринића“ читаоцима, у увјерењу да ће подстаћи дух јединства и борбу за очување националног идентитета. Ово дјело стоји у истој мисији са претходно објављеним књигама Владимира Николића: збирком пјесама „Васкрснуће распетих“, књигом „Зао дух у пандориној кутији“ и „Отворимо кутију с пјесмом“.

Проф. др Рајко Гњато