Црква Силасака Светог Духа на апостоле, Епархија далматинска, црквена општина Врлика, једна је од последњих која није обновљена након страдања и потпуног уништења црквеног инвентара у постратном периоду. Смештена је на обронцима планине Динаре у месту Уништа које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине.
Црква, посвећена Силаску Светог Духа на апостоле у месту Уништа припада црквеној општини Врлика, односно Епархији далматинској, са верским и административним центром у Шибенику. Према историјским, писаним изворима и предању Уништа су одвајкада припадала Епархији далматинској.
Епархија далматинска имала је током различитим периодима јурисдикцију и над верским објектима у западној Босанској Крајини. На горњем току реке Цетине смештен је манастир Драговић, духовни центар православних у овом делу Далмације.Драговић током своје бурне историје бивао је поред духовног и административни центар Епархије далматинске. Манастир датира из периода краја четрнаестог века и представља духовни центар према коме су гравитирали православни верници из ових крајева. Такође, верници села Уништа чије порекло потиче из околних места у непосредној близини манастира Драговић и далматинског града Врлика имају нераскидиве духовне и социјалне везе са становништвом Врличке крајине.
Црква Силазак Светог Духа на апостоле у месту Уништа на планини Динари интезивније је обнављана током периода Аустроугарске, када овај храм доживљава ренесансу поставши и културно образовни центар у коме се поред литургије одвија и школска настава учења српског језика и писма.
Обнова црква из тог периода карактеристична је по изузетној архитектонској пластици мешавини романског и барокног стила. Као израз економске експанзије и духовног уздизања Срба овог краја мештани Уништа приуштили су импресивно црквено звоно изливено у сплитској ливници карактеристично по свом далекометном оглашавању, јединствено квалитетном тону, на просторима Тромеђе а можда и шире. Током оглашавања звона са ове цркве на Динари, оно се чуло у суседним местима Црни Луг и Врлика.
Кроз дуги средњовековни период владавине различитих политичких уређења Уништа се налазе на граничном прелазу роба и услуга, а пашњаци на Динари бивају најјача економска грана. На динарским пашњацима током средњовековног периода који се одржао до пред крај двадесетог века на испаши се налазило преко 200.000 грла различите стоке.
Економски напредак и духовно уздизање православни Срби места Уништа овековечили су пред крај осамнаестог века кроз обнову Цркве Свете Тројице.
У истој је и почело описмењивање верника који ће широј друштвеној заједници дати неизбрисив траг током живота односно двадесетог века. Због геополитичког-економског значаја, Уништа током двадесетог века као и у прошлим вековима бивају предмет интересовања великих политичких аспирација у остваривању геополитичке доминације.
Већ почетком двадесетог века настају економске и политичке миграције у главном ка већим административним центрима, економски просперитетнијим индустријским срединама. Оно што јесте карактеристично већина Уништа после Великог рата борави и ради у Београду. Уништани никад нису заборављали свој родни крај и своју светињу. Било је оних који су услед Великог рата и заробљеништва пропутовали Русију, Кину и Јапан али родна груда увек била важнија од свега. Почетком друге половине двадесетог века ове крајеве карактерише одлив становништва услед Аграрне реформе. Нова улога Уништа захваљујући геополитичком положају и улози у НОР-у од овог малог, али значајног места на планини Динари створиће импресивну туристичку дестинацију јачајући инфраструктуру која углавном свој стратешки развој базирала на Далмацију односно јаке индустријске центре Сплит и Книн.
Запостављање вере и дивергентно удаљавање од традиције бива контуирано и Црква Силасак Светог Духа на Апостоле бележи стагнацију у духовном смислу. Дискриминисање оних који су наставили исповедати православну веру са елементима маргинализовања из друштвеног живота постаје егземплар, а после и правило са којим су млади нараштаји удаљавани од вере православне.
Целокупна ситуација услед нових идеолошких праваца, индокринације посебно млађих нараштаја, доводи до запостављања ове цркве која услед зуба времена полако, али сигурно осликава морални, нецивилизовани однос према верском објекту и духовни пад изузимајући појединце који су били одлучни понети страдалнички крст.
У таквом окружењу идеолопоклоничке застрањености пред крај двадесетог века верници и свештенство бивају физички прогоњени, па чак и ликвидирани под никад разјашњеним околностима. На зениту идеолопоклонства које је у својој основној доктрини увек правило компарацију сходно мултиетничкој и мултиконфесионалној средини, Уништа пред крај двадесетог века опет постају поприште великих геополитичких аспирација услед чега страдају појединци како би се одржала лажна истина и симулирала мултиетничка хармонија.
Идеологија братства, јединства, која није била заснована на искреној хришћанској љубави већ идеологији удаљавања од суштине постојања односно братске хришћанске љубави прелази из антагонизме у отворену мржњу, нетрпељивист и сукобе. Нажалост, у потпуно опскурним временима сужене свести и помрачених умова, православне вернике и Србе са простора Динаре задесиће тешко искушење које није мерљиво овоземаљским мерилима услед чега још увек страдамо расељени по целом свету. Због верске и етничке припадности страдали су невини људи верујући да им се не може десити ништа, јер никоме ништа лоше нису учинили .
Храм Силаска Светог Духа на апостоле данас се налази у рушевинама, симболично показује страдалнички пут, након духовног и моралног пада услед одбацивања исконских традиционалних вредности, вере у Господа Исуса Христа.
Божијом промишљу, верници, људи добре воље покренули су иницијативу за обнову ове православне светиње на Динари. Прикупљају се неопходна новчана средства за грађевинске радове и донације како би овај свети храм привели намени у којем ће се служити света литургиа. Обнављањем нашег светог храма цркве Силасака Светог Духа на апостоле обнављамо себе у Христу кроз свету евхаристују са вером да ће наша светиња васкрснути на Динари и бити место наших сусретања у будућем времену.
Драга браћо и сестре, људи добре воље апелујем на све вас који сте у могућности да приложите добровољне прилоге за обнову наше православне светиње.
Апелујем на легитимно изабране власти у Босанском Грахову да обнова цркве у месту Уништа буде у редовном финансијском плану рада Општине и политичкој агенди повратка расељених грађана. Свесни ситуације да је Грахово у тешком економском проблему и демографском једна од ретхих општина у Федерацији БиХ где нису обновљене куће страдале у протеклом рату, ипак, сматрам најодговорнијим субјектом за стање у којем се данас налазе наша разрушена насеља и верски објекти.
Са далеко више легитимне, моралне, политичке одговорности легално и легитимно изабрани представници могу пред вишим инстанцама покретати питање обнове и ратне штете коју су нанеле јединице регуларне хрватске војске посебно у месту Уништа, него појединци са приватним оштетним захтевима . Поред права и неприкосновености приватне имовине, права према Анексу 7 Дејтонског мировног споразума нема повратка Срба на простор општине Босанско Грахово, као што нема ни обнове имовине у месту Уништа уништене од јединица хрватске војске током и после војне операције „КОЗЈАК 95“.
Поред свега наведеног сведоци смо бесправне експлоатације приватне имовине, посебно у Уништима, где се то спроводи већ деценијама из суседне Републике Хрватске без икаквог правног основа и надокнаде штете власницима имовине.
Искрено се надам да ће наш глас који преноси истину стићи до свих ониљ који су у структурама друштвених система одлучивања и спровођења воље грађана, како бисмо им указали на обесправљеност, дискриминацију и покушај преотимања пре свега приватне имовине која је у савременом свету неприкосновено право појединца.
Затим узурпација ширег простора јужно од Уништа, државне територије у пограничном простору, по дубини и до четири километра према Црном Лугу односно Федерацији Бих од стране појединаца, организација из Републике Хрватске
Исто тако надам се и вјеруем да ће мештани Уништа поред ентузијазма, воље и жеље да обнове своју имовину као и своју светињу, бити заштиђени од државе чији су држављани. Њених институција система да безбедно могу улазиту у приватни посед, лишени страха који се перманентно пласира из одређених структура и појединаца којима није у интересу да Срби поврате право уживања над узурпираним приватним власништвом и право да својом имовином безбедно управљају.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
