Овај наш свијет који (не)живимо, свијет трансхуманизма, духовног и материјалног глобализма, агресивног феминизма и пасивног морала. То и није истински свијет већ опасан жлијеб привидно слободних `изама`, углављен међу небом и земљом као бесконачни бунт свега палог и грешног против вјечне слободе. Он слави задовољног роба, а презире храброг идеалисту, он гради глобалну корпорацију дигитализованих потрошача, а руши народну државу слободара, не воли брижну мајку што служи породици већ жели – егоистичног феминоида са свим његовим феминизмима (војникиња, пекаркиња, стручњакиња, водичкиња…)

Без сувишних питања придружио сам се јединственој четворици и сад већ као петорица обиђосмо три круга око најстарије цркве у Србији и једне од четири најстарије на Балкану уз пјевање похвале – Жени која роди Спаса.

„Видовданско ходочашће“ ове године по 15. пут пјешачи до врха Свете Горе. Кренули су 29. маја у 9 часова испред храма Светог Саве у Београду, а на путу до Атоса обићиће бројне манастире у Србији, прославити Видовдан на Газиместану, окадити српске костурнице цијелом долино Вардара, обићи православне светиње у Егејској Македонији све до Јерисоса и Уранополиса, посљедњих градића пред ступање у Монашку републику.

Поздравили смо се искрено, у радости, са жељом да се сретнемо у зори Преображења Господњег на 2033 метра повише Белог мора!

Нека тако буде!

Горан Лучић