• Објављујемо писмо које је је СНД Пребиловци, поводом историјске посјете предсједнице Владе Републике Србије, упутило Ани Брнабић

Хвала вам што сте данас у нашем селу, у Дому „Свети Краљ Милутин“ гдје је између два свјетска рата била основна школа и који чува успомену на страдали народ овога села, посебно на дјецу и ђаке,  и на овдје свирепо убијену учитељицу- мученицу  Стану Арнаут.  Хвала Србији, њеном народу, посебно предсједнику Александру Вучићу, који нас често јавно помиње у својим обраћањима,  што нас имају у свом срцу и памћењу. У немогућности да и ми Пребиловчани у Србији присуствујемо том историјском догађају, опредијелили смо се да Вам се обратимо на овај начин.

ПОСЈЕТА ОД ИСТОРИЈСКОГ ЗНАЧАЈА

Ваша посјета је за Пребиловце од историјског значаја. Пребиловци су село које је ушло у историју, не само српску, посебно због трагичних догађаја из 1941. и 1992. Посјета једног предсједника Владе Србије за Пребиловчане у селу, али и за нас у расејању је  велики дан, који нам доноси радост и буди наду за опстанак и трајање на овом простору. То је од великог значаја  по много чему.

Ми смо на источној страни Неретве, 30 километара од Мостара и на 20 километара од мора од кога до нас допиру његови  мириси и маестрали.

Припадамо Граду Чапљини.

СВИ ПУТЕВИ ВОДЕ У ПРЕБИЛОВЦЕ

У Херцеговини смо, у срцу старог  Хума, препуног значајних споменика материјалне и духовне културе,  од предантичког и античког времена до средњег и новог Вијека.  Овуда су ходили и  простором кретали су се чувени Хумски кнез Мирослав, Растко Немањић- Свети Сава, Цар Душан, Херцег  од Светог Саве- Стефан Вукчић, Косача, чувени мађарски краљ Матија Корвин…

Миленко Јахура у Пребиловцима

Сачуване су многе владарске повеље о посједу овог простора.

Матична пребиловачка породица Драгићи-Драгићевићи  су ријетка старјеничка породица  из старог Хума и своја права су над атаром Пребиловаца задржали за сво вријеме турске власти. Изричито их помињу турски пописи-дефтери, а први од њих помиње Чапљину и друга насеља као „српску земљу од давнина“ који директно помињу и самог цара Душана.

ПРИРОДНИ РАЈ НА ЗЕМЉИ

Ми смо  и на изузетно значајном простору на домак  једне од битних балканских комуникација, са благом субмедитеранском климом, плодним земљиштем, између три од четири чапљинске ријеке и у свијету познатим парком природе Хутово блато, које има шест језера и ријеку Крупу и који су великим дијелом у атару Пребиловаца.

ТЕШКА СУДБИНА НАЈСТРАДАЛНИЈЕГ СЕЛА У ЕВРОПИ У ДРУГОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ

Обично се код нас губи из вида чињеница да смо  на међународном плану, незванично, најстарадалније село у Европи у Другом свјетском рату, испред чешких Лидица и четврто по страдању на свјетском нивоу.  Од хиљаду српских становника, у августу  1941, убијено је њих 800 (по усташким и југословенским документима), од чега око 600 жена, дјевојака и дјеце у Шурманачкој јами која се налази на око 12 километара одавде поред Међугорја.  Међу жртавама је 284 дјеце од одојчади до 15 година живота. Директно је угашен живот у 57 породица, односно 80 са „одложеним дејством“.

Пребиловачки новомученици (ФОТО: СВЕТИГОРА)

Пусти Пребиловци су били  преименовани у „Ново Село“ и одмах колонизовани  са породицама из окружења. Али, они који су издржали бол и патњу, кренули су епски у борбу против непријатеља и окупатора у октобру 1941, а истовремено у биолошку обнову Пребиловаца, нове бракове и рађање нове дјеце, који су носили имена убијених браће и сестара.

НАКОН КОМУНИСТИЧКОГ МРАКА МУЧЕНИЧКЕ КОСТИ УГЛЕДАЛЕ СВЈЕТЛОСТ ДАНА

Распадом Југославије и ЈНА, доживјели смо нову трагедију, цивилне и борачке жртве, прогон, разарање насеља, девастацију  околине.  Отварање Шурманачке и других херецеговачких јама је био велики и потресни подвиг и узвишено дело Пребиловачна и других Срба из Херцеговине.  Из тамних понора, из небриге и накарадне политике,  на свјетло дана  су изнете кости око 4.000 невино пострадалих Срба из времена НДХ. Борили смо се и изборили да и невине жртве монструозног геноцида имају право на гроб, у виду ћивота у крипти цркве која се градила.

Мошти мученика код Храма 4.8.1991.

Послије тог великог догађаја и послије  многих обећања и гаранција брзо смо остали заборављени у  политичким играма и калкулацијама. Брзо смо  тешко поражени распадом наше и заједничке државе и њене Армије. Опет ужасни логори, ликвидације, мучења, разарања, етичко ћишћење уз ужасну пропаганду против нас и наших убијених предака из јама.

НОВА ЋЕЛЕ КУЛА И НОВИ ВРАЧАР

У јуну 1992, Пребиловци су  напуштени пред офанзивом војски под командом Јанка Бобетка. То све није неочекивано,  као уништење и скрнављење костију жртава у крипти првобитног храма и породичним гробницама гробницама на нашем гробљу.  Нама ни данас није позната потпуна истина о том небивалом злочину  над костима жртава. Отворено нам је показано да Пребиловчанима није гарантовано ни право на гроб. Тако су Пребиловци прво постали нова Ћеле кула, а затим  нови Врачар – ломача људских костију.

Хрвати су у претходним ратовима два пута од Пребиловаца направили пустош (ФОТО: ЈАДОВНО)

После 8 година  егзодуса  Пребиловци су и  други пут васкрснули, овога пута и  буквално из пепела,  када су  се у село вратиле први његови предратни становници. Али из бројних разлога потпуни повратак није реализован јер за њега није било добре воље, ни довољне бриге. Ипак, што личним средствима, што ријетким донацијама обновљено је око 40 кућа у којима се стално или повремено борави, али већ има и празних, и недовршених.

НОВО ВАСКРСАВАЊЕ НА ТРЕН ПРОБУДИЛО НАДУ

До 2015. Пребиловци су  били у популационом и комуналном напретку. Залагањем нашег удружења у Београду обновљен овај Дом, покренута изградња новог Храма на темељима порушеног и праху жртава и образложена иницијатива за канонизацију, више пута убијених жртава из овог и других насеља у нашем крају. Поносни смо на наш Храм посвећен Васкрсењу и Светим Пребиловачким и доњо-херцеговачким мученицима који се просвављају 6. августа.

Поносни смо и на 18 пребиловачких добровољаца, бораца са Добруџе и Солуна, носилаца Албанске споменице у Великом рату и на борце за слободу у Другом свјетском рату, од који су 23 дали своје животе  у тој борби. Поносни смо и на бројне Пребиловчане и друге Србе из Чапљине и околине који су се истакли у националном раду, науци, привреди, култури, журналистици, спорту:  у Београду , Србији, Босни и Херцеговини, Југославији…

РАЗОЧАРЕЊЕ НАКОН НЕИСПУЊЕНИХ ОБЕЋАЊА

Нажалост, по више исказаним слабостима нашег народа укупно, после свечаног програма приликом свештања Храма доста је скрајнута пажња са Пребиловаца и почела је тиха регресија села у сваком погледу. Депримирајућа су нам посебно неизвшршена,  многа олако дата обећања за помоћ, започети и недовршени пројекти који су нам узалуд гасили наде за опстанак.

Очекујемо и чврсто вјерујемо у подршку, помоћ и пажњу Србије јер смо, без сумње, мјесто од посебног културног и историјског значаја и несумњиви симбол српског страдања у Другом свјетском рату.

ПРОЈЕКАТ ЗА ОБНОВУ И РАЗВОЈ ПРЕБИЛОВАЦА

Генерално нам треба стручна и материјална подршка за наш иницијативни Пројекат за обнову и развој Пребиловаца, заснован на историјском и меморијалном значају села, култури сјећања  те изузетним  географским и комуникационим предиспозицијама базиран на туризму,посебно на поклоничком,  излетничком и на  смештају посетилаца који из других разлога долазе у шире подручје, производњи здраве хране,  традиционалних јела, врхунских вина,  сока од нара, узгоју маслина, љековитог и ароматичног биља кога има доста и у природи.

Са мало новца за данашње прилике може се урадити заиста много.  За претходно наведе потребе треба обновити зграду школе којој су зидови сачувани и за прво вријеме уредити је за прихват посјетилаца у већим групама.  Потребно је уредити и простор овог простора дома и школе, за шта већ имамо основе пројекта пејсажне архитектуре. Просјечна цена солидне обнове једне сеоске куће  је око десет хиљада евра.  Новац би се могао повратити њиховим издавањем по посебним уговором са њиховим власницима.  Реализација оваквих идеја допринијела би економском јачању села, запошљавању младих људи и повратку расељних Пребиловчана и српских породица из других села.

АДМИНИСТРАТИВНЕ И ДРУГЕ ПРЕПРЕКЕ

Веома је битно да се са реализацијом крене благовремено, са што мање администрирања и  пратећих трошкова  који често однесу већи дио донираног новца. Ти трошкови су учинили да нам недостаје само 150 метара положених цијеви на секундарној мрежи  водовода,  и послије три- четири донације и што нам обновљен асфалт  само на пола пута од Храма до села, који је укупне дужине само хиљаду метара. И ову донацију Републике Српске су десетковали трошкови. Сматрамо да је ово могуће избјећи укључивањем нашег удружења у Београду  и оснивањем и посебног удружења као правног лица у Пребиловцима.

Ми се захваљујемо Србији на донацијама нашем удружењу и Српској црквеној општини Чапљина, које смо добијали на конкурсима Управе за дијаспору и Срба у региону, Министарства културе и Комесаријата за избјеглице, као и  донацијама појединим предузећа, предузетнника и бројних физичких  лица.

НЕЈАСНО ЈЕ ЗАШТО ЈЕ СТОПИРАНА ИЗГРАДЊА СПОРТСКОГ ТЕРЕНА И АРХЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА

Велика је штета је што није дошло до финалне реализације изградње асфалтног   и опремања терена за мали фудбал, рукомет, кошарку … на терену уз Храм за за који је дала сагласност и општина Чапљина и урађен комплетан пројекат.

Уложено је доста напора од стране Координације херцеговачких удружења у Србији, портала Слободна Херцеговина“ , народног посланика Миодрага Линте и претходног државног секретара у Министарству за спорт и омладину Републике Србије.

Изненада, без образложења, Секретар за спорт се повукао из свега.  Нажалост  и уз подршку Министарства културе, није  завршено и веома значајно Архелошко истраживање Пребиловаца, јер људи који су о свему требали да напишу публикацију су „заборавили“ на то, заокупљени  својим пословима…

Поред овога, може се и без посебно великих средстава обновити  и претворити у меморијални и етнографски  простор кућа и двориште неког од бројних, у геноцидом угашених пребиловачких огњишта.

ХВАЛА ШТО СТЕ ПОСЈЕТИЛИ СЕЛО, МНОГИ НЕ ИДУ ДАЉЕ ОД ХРАМА…

Још једном вам хвала на посети селу Пребиловацима. Нажалост, велики број посјетилаца Храма нема нама ту навику  да посјети и саме Пребиловце.

Живи и здрави били!

Свако добро!

Миленко Јахура, предсједник СНД ПРЕБИЛОВЦИ