• Већ по традицији Завичајни клуб Билећана уприличио је шесто Билећко сијело 17. новембра 2018. године у Дому Војске Србије.

Пред више од 400 људи, Билећани су са поносом причали о свом завичају, истичући чињеницу да је Билећа у борби за ослобођење и уједињење имала 937 добровољаца. Ово вече је било прилика да се говори и о славном Младену Секуловићу (Карлу Малдену), као и да се са поносом истакне чињеница да је Билећа подарила Србији најбољу одбојкашицу на планети – Тијану Бошковић.

Како то обичаји налажу овај скуп је почео благословом свештеника Стевана Мрђана, а након њега госте је поздравио предсједник Удружења Билећана Миодраг Дунђеровић.

Он је подсјетио да је ово удружење захваљујући понајвише др Миленку Џелетовићу организовало донаторско вече за обнову Храма Светог Саве у Билећи. Удружење је прославило и своју крсну славу Пренос моштију Светог Саве, а у просторијама Удружења представљен је и већи број књига.

– Промовисали смо књигу Милана Кукића који је написао “Житије Голуба Куреша”, дугогоишњег професора и директора Билећке гимназије. Жарко Симовић се бавио Врањским у књизи “записи из Херцеговине – Ситнички крај”. Наш гост је био и Божо Глоговац који је представио “Пасош за небо”, а своје вече је имао и писац Шћепан Алексић – рекао је Дунђеровић који је истакао да је Билећа дала велики допринос у борби за ослобођење . Он је навео податак да је Херцеговина сразмјерно броју становника дала и највећи број добровољаца у Првом свјетском рату.

Поздраве из завичаја пренио је начелник општине Билећа Миљан Алексић захваљујући се људима из Завичајног клуба Билећана на указаном гостопримству. Он је нагласио да је обавеза свих Билећана да чувају успомену на све оне знамените људе које је Билећа дала српском роду и присутне позвао да што чешће долазе и обилазе свој завичај.

Новинар Никола Тркља је нагласио да је Тијана Бошковић понос Билеће, Херцеговине, Републике Српске, и Србије, да Билећани могу бити поносни на своје претке јер је на Солунском фронту из малене Билеће било чак 937 добовољаца. Тркља је направио фото презентацију у 125 слика кроз које је приказао историјско и културно наслеђе Билеће. Он се захвалио знаним и незнаним ауторима, а посебно је поменуо Миша Кисића који је недавно је у Билећи имао своју изложбу фотографија на којима је приказан живот ове општине из његовог угла.

Мишо Кисић је поред фотографија уступио и своју преписку коју је имао са Карлом Малденом, а која је дио недавно објављене књиге „Како сам успео“ аутора Александра Влајковића, у којој је описан живот чувеног оскаровца билећких коријена.

– На фото презентације виде се и остаци задужбине Предојевића у Билећи. Пет стотина година, с кољена на кољено, у Билећи се препричава једна дирљива и узбудљива прича, епска али истинита драма, о мајчиној љубави, отетом сину јединцу, силном турском јунаку, себичном ђеверу, стрицу, кнезу, суровој казни, цркви и џамији- рекао је Тркља и додао да су Предојевићи билећки Еп о Гилгамешу, херцеговачка Одисеја и Илијада…

– Билећани су прије пола века протерани из долине Требишњице а највећа европска понорница заронила је у велико Билећко језеро. Приликом повлачења Завођани су оставили своје куће, штале, чатрње и торине а са собом су понијели само успомене и – манастир Добрићево. Изабрали су му фино мјесто, посадили га у Орах и ту га поново васкрсли. Они који су ишли на Свету Гору могли су да се диве фрескама Георгија Митрофановића које красе трпезарију краља Милутина у манастиру Хиландар. Билећани имају ту ријетку привилегију да у свом Добрићеву гледају Митровфановићеве живописе. Пронашли смо и прву фотографију старе цркве дашчаре, подигнуте за једну ноћ поред џамије- рекао је Тркља и додао да се на фотографијама могу видјети официри и војници рускога цара марширали Билећом.

– Донски Козаци обрели су се у граду на извору Требишњице после Октобарске револуције. Белогардејци су оживели културни и друштвени живот у забитој херцеговачкој вароши. Обновили су порушену касарну, довели докторе, отворили прве занатске радње, основали позориште, играли прве представе, компоновали први валцер „Таласи Требишњице“, оформили оркестар и хор, организовали прву војну параду на билећким улицама изводећи корачнице од Лагера па све до цркве Светог Саве – рекао је Тркља и осврнуо се на посљедњег ћира који је замакао преко Златишта и никад се више није врнуо.

– Први је дошао у Билећу долином Требишњице 1931. године а последњи је отишао у мају 1976. године. олико је жељезница значила Херцеговцима видјело се тек када су је укинули. Многа мјеста и околна села потпуно су замрла, ти крајеви су поново постали забит, а становништво отишло у бијели свијет. Данас је штрека зарасла у драчу док су околна села углавном опустјела – рекао је Тркља наводећи да су осим фотографија из монографије о Билећи и фотографија са изложбе Миша Кисића, у овој презентације коришћене слике десетине познатих и непознатих аутора.

– Надам се да никада нећемо сметнути с ума какво историјско, културно а богами и људско благо има наша Билећа – закључио је Тркља.

Присутне је поздравио и публициста и новинар Александар Влајковић, аутор књиге о Карлу Малдену “Како сам успео”.  Најављујући откривање споменика у Београду он је рекао и да ће ускоро Младен Секуловић постхумно добити и високо државно признање.

Посебно надахнут је био херцеговачки пјесник Божидар М. Глоговац који је након што је Србија постала првак свијета написао пјесму посвећену Тијани Бошковић.

Урамљене стихове намјенио је њеним родитељима.

Завичајни клуб Билећана је и ове године приредио веома богату томболу, а најсрећнији су се радовали викенду у Будви, билећком пршуту, херцеговачком вину и сиру.

Даме су прижељкивале неке од третмана у релакс црнтру Бали Детокс.

Ипак, као посљедња и највриједнија награда овога пута била је умјетничка слика Петра Милинића „Извор Требишњице“.

У програму је наступила женска пјевачка група КУД „Ђока Павловић“ из Београда, гуслар Срђан Авдаловић и Богољуб Бошковић Боле са својим бендом из Гајдобре.

Први пут програм је веома надахнуто водила Дајана Алексић, студенткиња прве године Машинског факултета у Београду.

Трифко Ћоровић

СВЕ ФОТОГРАФИЈЕ СА СИЈЕЛА БИЛЕЋАНА МОЖЕТЕ ВИДЈЕТИ ОВДЈЕ