Трибина на тему ,,Истраживање Јасеновца: историја, изазови, перспективе“ на којој су учествовали историчар и виши научни сарадник са Института за савремену историју др Милан Гулић и кустос-историчар Стефан Радојковић из Музеја жртава геноцида одржана је на Факултету политичких наука Универзитета у Београду.
Стефан Радојковић из Музеја жртава геноцида истакао је да је појам Јасеновца веома осетљива тема и да распон научних дисциплина које се њоме баве мора бити широк како би се природа дешавања у логору Јасеновац боље разумела. Он је додао да страдања у Јасеновцу никада нису била табу-тема, али да се данас у медијима апстрахују злочинци и жртве, што ову тему чини неприступачнијом. ,,Свођење жртава било ког рата на бројеве, а нарочито ако се претходно нису вршила истраживања, изразито је неморалан чин. Статистика је важна, бројеви нису бескорисни, али морају да нам помогну у разумевању чињеница”, предочио је Стефан Радојковић.
Др Милан Гулић објаснио је да је Јасеновац постао симбол страдања српског народа у Другом светском рату који генерацијама носи карактер колективне трауме. Према његовим речима, Јасеновац је имао другачију концепцију од осталих логора у Европи који су поседовали сређену документацију, док је данас остало врло мало документације о раду логора Јасеновац, што представља велики проблем за историчаре. ,,Јасеновац није био инцидент, он је био део планиране државне политике геноцида српског, јеврејског и ромског становништва и свих осталих народа који су били непожељни у Независној држави Хрватској. Ради се о теми која је заиста тешка и прожета многобројним питањима и дилемама, али која није и неће изгубити на актуелности јер питање памћења је од суштинског значаја за разумевање оваквих догађаја на овим просторима“, подвукао је др Милан Гулић.
Предавање је реализовано уз подршку Фондације Музеја жртава геноцида.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
