Посљедња плоча постављена је данас у камени кров храма Рођења Пресвете Богородице у Љубињу. У садашњем облику, потиче из 1867.године, а ради се о националном споменику културе. Током археолошких истраживања, претходних година, поред археолошких вриједности, пронађени су и темељи три храма од шестог до четрнаестог вијека.
Мајстори за кров већ четири мјесеца слажу камене плоче, да би коначно заштитили унутрашњост храма.
Стари је замијењен цријепом, послије земљотреса 1927.године. Рестаурирали су и блокове, који су чинили вијенац крова, а све на основу једине сачуване фотографије, из 1900. године.
„Кренули смо по старој слици, коју нам је показао свештеник, држимо се тога и радимо како је некад било. У овим радовима, дали смо свој максимум“, рекао је Зоран Граховац, кровопокривач из Невесиња.
Већ десетак дана посебна екипа мајстора пјескари зидове храма. Посао раде прецизно, да би сачували изворност материјала. Старост појединих камених блокова није утврђена.
„Коришћен је камен од цркава, које су биле прије на овим темељима, овај камен је стар можда и преко 500 година. Има ту и старијег и новијег камена“, појаснио је архитекта Лазар Ђого.
Сав новац за рестаурацију храма Рођења Пресвете Богородице даровали су мјештани Љубиња и појединци из иностранства.
„Црква је нешто што се не ради одједном, неке се граде чак и генерацијама, тако да у овом храму има још много тога да се ради, и радиће се“, увјерава Саша Којовић, парох љубињски.
У плану су израда иконостаса, осликавање, уређење приступних стаза.
Започети грађевински радови требало би да буду завршени до краја године. Циљ рестаурације храма је да, осим живота цркве, вјерници и туристи на једном мјесту добију пресјек постојања живота и културе током два миленијума.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
