• Светом архијерејском литургијом, литијом и благосиљањем славског колача данас на празник Светог свештеномученика Јоаникија, Митрополита црногорско-приморског, Црква Светих новомученика на Пардусу у Љешанској нахији прославила је своју славу.

Свету службу Божију служио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије са свештенством уз молитвено учешће вјерног народа овога краја.

Након што је пререзао славски колач, Високопреосвећени владика се у својој бесједи осврнуо на данашње Јеванђеље и блаженства, посебно на блаженство: Блажени сте када вас срамоте и прогоне, лажући на вас свакојаке рђаве ријечи, имена Мојега ради. Радујте се и веселите се, јер је награда ваша велика на небесима; истићући да је радост Христа распетога и васкрслога радост Цркве Божије и оних који су разапињани за Њега кроз вјекове.

“Сараспињани смо Њему у Светој тајни крштења, а онда смо призвани да се сараспињемо Њему и у нашем свакидашњем животу, уколико желимо да задобијемо вјечни и непролазни живот и да се попењемо заједно са Њим у вјечно и непролазно Царство Божије”, рекао је владика Амфилохије.

Од Христа па до наших времена само Бог зна број оних који су пострадали за Господа. Међу њима су и светитељи које данас данас прослављамо: Света Марта и Марија, сестре васкрслога Лазара из Витаније, Свети Митрофан први патријарх цариградски, Св. мученик Конкордије… Свештеномученик Астије епископ Драчки, по којем је град Свач добио име, Св. свештеномученик Јоаникије Црногорски, Св. свештеномученик Ђорђе Богић.

“Они су се борили за вјечно људско достојанство, свједочили Христа Богочовјека. Они се нису се борили за земаљска, пролазна и ништавна блага, за која су се борили пагани и многобожци, а за која се боре и данашњи безбожници”, оцијенио је Митрополит.

Указујући на недавно рушење конака Манастира Светог Василија Острошког на Бриској гори, као и на дугогодишње пријетње власти да ће срушити цркву на Румији, владика је изразио наду да Црна Гора и ова власт неће наставити дјело окупатора који су рушили цркве, нарочито од 1571. године када су Турци завладали овим крајевима и срушили Пречисту крајинску, као и цркву на Румији.

“Надамо се у Бога да неће радити оно што су радили окупатори Турци, да неће да руше наше светиње, да их отимају, као што су припремили преко тога безакоња, које су озваничили у зору у Скупштини. Овај народ се против тога с правом пробудио и побунио”, казао је Митрополит црногорско-приморски. Он је објаснио да та борба нема никакву политичку позадину, већ да је то борба против зле, опаке, антицрногорске, антицрквене, антихришћанске и антиправославне политике коју покушавају да заведу ови који су сада у Црној Гори на власти.

Архиепископ цетињски је казао да се нада да ће се и црногорска власт, без обзира и на њихове јучерашње изјаве, отријезнити и да неће бити учесници и настављачи братоубилаштва из 1941-1945. године.

“Не дај Боже да се то братоубилаштво игдје више догађа у свијету а камоли у Црној Гори. Плод тог братоубилаштва је и убиство Митрополита Јоаникија са преко 120 наших свештеника и народа којем се броја не зна”, казао је владика и додао да смо се данас молили и за покој душе свих оних који су у том братоубилаштву пострадали и са једне и са друге стране.

Нагласио је да се Црква труди да обнови порушене манастире и цркве, а већ двадесет година тражи и дозволу за обнову Михољске превлаке.

“Митрополит Јоаникије је први 1942. године поставио калуђера послије толико вјекова на Превлаци михољској, у жељи и нади да ће је обновити. И ми се трудимо и тражимо дозволу да обновимо то што су срушили Млечани, побивши 70 монаха чије смо мошти тамо нашли и које су замирисале”, рекао је владика.

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је благословећи ову светињу која је посвећена Светим новомученицима, а чија је градња такође спречавана, истакао да је и она у почетку била распета, рушена, али, како је нагласио, оно што је Божије је неуништиво.

Милутин Вукчевић је овом храму на Пардусу предао повељу Љешанској нахији од Вијећа народних скупштина ЦГ и повељу о братимљењу племена Роваца и Љешана.

Домаћини овогодишње славе породица Ковачевић дио колача је предала Дарку Челебићу који ће бити домаћини славе за наредну годину.

Заједничарење у Христу Господу настављено је уз трпезу хришћанске љубави.

Весна Девић
Фото: Јован Д. Радовић
извор: Митрополија ЦГ