•  У организацији Савеза Срба из региона и Завичајног удружења “Сава Мркаљ” на великој сцени препуног Српског народног позоришта у Новом Саду, у недјељу 17. новембра, одржан је 5. Фестивал фолклора Срба из Крајине, Републике Српске и Федерације БиХ.

Мали јубилеј изазвао је већ уобичајено велико интересовање публике, па није било ни чудо што је било и оних који су концерт отпратили стојећки.

ПУН БАЛКОН И САЛА: Петнаест минута прије почетка многи су се помирили да концерт могу да одгледају само на „стајању“

ЛИНТА: Војводина – домаћинска кућа за све људе добре воље

Предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта је као предсједник Савеза Срба из региона утемељивач овог фестивала који је у Новом Саду постао заштитни знак људи са два завичаја. Уочи почетка манифестације пред окупљеним новинарима Линта је положај два милиона Срба који живе у региону оцијенио катастрофалним, изузимајући Мађарску и Румунију.

– Култура српског народа је различита и морамо да његујемо јединство и истовремено поштујемо разлике које постоје у српском корпусу у најпозитивнијем смислу. Војводина је добар примјер интеграција, било да је ријеч о онима који су дошли након Првог свјетског рата као солунски добровољци, или онима из “осме офанзиве” након Другог свјетског рата, као и оних који су крајем вијека стигли са ратом захваћених подручја.

Војводина је добра кућа, како за старосједиоце, тако и за колонисте и припаднике свих националних мањина. Зато је веома важно да подстичемо вриједности толеранције, међусобно поштовање и уважавање као основу хармоничног живота цијеле заједнице – поручио је Линта.

Према ријечима Зорице Влајинић, предсједнице удружења “Сава Мркаљ” и једног од координатора овогодишњег фестивала, циљ ове манифестације је да представи културно насљеђе са свих простора на коме живе или су живјели Срби.

– Приликом одабира селекције за фестивал управо су то били критеријуми којима су организатори били руковођени. На простору сјеверне српске покрајине егзистира и успјешно ради велики број културно-умјетничких друштава и завичајних удружења која су успјела да сачувају своје обичаје, језик и културу. У богатству различитости која постоји у Новом Саду ово је прилика да се и они представе у еминентној установи културе – рекла је Влајинићева, која је касније са сцене “Јован Ђорђевић” СНП-а, у име домаћина, поздравила учеснике и присутне госте.

Цицовић: Народ који има традицију има и сигурну будућност 

У име предсједнице Републике Српске и премијера РС госте је поздравио Млађен Цицовић, директор Представништва РС у Београду.

– Народ који зна да чува своју традицију, културу, науку и умјетност, као и своју вјеру је народ који има будућност. То је простор који нема граница и представља јединствен духовни, културни и етнички простор гдје год Срби живе. Ако будемо чували наш национални идентитет, наша будућност је извјесна. У то име нека нам живи Република Српска, Србија и  Крајина – поручио је Цицовић.

У име покрајинске Владе госте је поздравио Душко Ћутило, директор Фонда за пружање помоћи избеглим, прогнаним и расељеним лицима.

-Покрајинска Влада и Фонд имали су разне видове сарадње са Савезом Срба из региона и Завичајним удружењем “Сава Мркаљ”, што ће се сасвим сигурно наставити и у будућности –поручио је Ћутило цитирајући Црнчевићеву поруку “Сви ми себе дугујемо некој деци, будимо потомци да би били преци”.

У име града домаћина госте је поздравио помоћник градоначелника Новог Сада Александар Петровић.

– Овај фестивал попримио је обрисе озбиљне традиције са једне стране, а са друге стране истрајност организатора да употпуни и овако пребогат колорит и свакодневицу сваког новембра у Новом Саду, који тако поносно носи титулу омладинске престонице Европе 2019. и европске престоницекултуре 2021. године – поручио је Петровић.

Он је истакао да ће Град Нови Сад, на челу са градоначелником Вучевићем, увијек бити спреман да подржи своју браћу по вјери и крви.

На сцени “Јован Ђорђевић” у програму који је већ по традицији водио гласовити српски новинар Миливоје Бештић представило се осам културно-умјетничких друштава.

Програм је започео извођењем химне коју су заједнички отпјевали ученици хорова ОШ “Никола Тесла” и “Милош Црњански” из Новог Сада, под диригентском палицом Александре Авемарие и Тине Бенић.

Са четрнаест плесних парова, уз пратњу оркестра, Саборске игре из старе Бањалуке приказао је КУД „Пискавица“.

Публика се силно забавила уз КУД “Марко Орешковић” из Бачког Грачаца, а завичајни монолог Мире Мандић поздрављен је овацијама.

Фолклорно удружење „Велико коло“ из Ветерника приказало је сведбене обичаје из Гњилана, Ај` весели се кућни домаћине, док се КУД “Свети Сава” из Каћа представио Играма из Гламоча.

Ђурђевданске поруке уз игре са Кордуна приказао је СКЦ “Вук Стефановић Караџић” из Бачке Тополе, док је дах српске Црне Горе донио КУД “Дурмитор” из Куле.

Овом приликом у Новом Саду премијерно се представио и КУД “Српски вез” из Куманова, док је програм завршен Српским играма из Западне Славоније које је извео АНИ СКД „Просвјета“ из Вуковара.

Након програма додијељене су захвалнице учесницима, а неки од њих подијелили су своје утиске за читаоце Српског кола.

Далибор Китановић, директор КУД-а “Српске вез” из Сјеверне Македоније, је рекао да ово друштво постоји 7 година.

– Први пут смо у Новом Саду и на овој манифестацији и утисци су феноменални – рекао је Китановић, уз захвалност организаторима на позиву.

-Представили смо се Играма из Кумановског поља, јер наш основни задатак и јесте да сачувамо српску културу и традицију – рекао је Китановић и навео да КУД броји 120 чланова који су распоређени у први, омладински и два дјечја ансамбла.

– Имамо оркестар, драмску и пјевачку секцију и одржали смо седам годишњих концерата. Проблеми су велики, али нико нам не може одузети жељу за очувањем српског идентитета. Попис није урађен 17 година, па иако званични подаци говоре да у Сјеверној Македонији живи 36.000 Срба, од чега је трећина у Куманову, тврдим да је тај број далеко већи – рекао нам је Китановић, уз наду да ће КУД “Српски вез” и убудуће учествовати на овом фестивалу.

Дејан Куруцић из АНИ СКД „Просвјета“ Вуковар није крио задовољство због првог учешћа на овом фестивалу.

-Наредне године навршавамо 20 година постојања. У склопу нашег друштва окупља се око 70 чланова који су распоређени у фолклорни ансамбл и народни и тамбурашки оркестар – рекао је Куруцић.

Сјајан утисак оставили су чланови КУД “Пискавица”. Ријеч је о друштву из бањалучког предграђа које ствара 17 година и до сада су имали наступе у Брижу, Генту, Венецији, Прагу, Паризу, Санкт Петербургу, Берлину.

Мирко Арамбашић, секретар КУД-а “Пискавица”, рекао је да је одушевљен сјајним одзивом публике у Новом Саду.

-Програм је показао нашу разноликост и одушевљен сам виђеним кореографијама. Наш КУД је у РС познат и по изворном фолклору и у програму изводимо и представљамо народне обичаје – рекао је Арамбашић који је напоменуо да ово друштво броји 180 чланова а познато је и као организатор међународног фестивала “Козара етно”, које ће се наредне године одржати од 2. до 5. јула.

Јовица Вуковић, стручни руководилац КУД-а Дурмитор из Куле,испричао је да ово друштво гаји традицију Старе Херцеговине.

– Нисмо присталице модерних умјетничких експеримената, већ инсистирамо на изворном чувању традиције -рекао је Вуковић уз напомену да је друштво основано 2002. године и да броји око 200 чланова.

Једна од звијезди вечери, Мира Мандић из КУД-а „Марко Орешковић“ из Бачког Грачаца, рекла је да је њихово друштво препознатљиво по обичајима из Лике, као и да су они организатори фестивала Не заборави роде,који већ 30 година са успјехом одржавају.

– Имамо око 60 чланова друштва. Старију групу чини 25 чланова, у омладинској имамо око 30-ак, док смо посебно поносни на дјецу која код нас почињу већ од четврте године-кроз осмијех каже Мира, поносна што крв није вода, па је најмлађи извођач овог фестивала била њена шестогодишња рођака из села Петриковић.

Пети фестивал фолклора одржан је уз подршку Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с вјерским заједницама, Управе за културу Града Новог Сада, Комесаријата за избјеглице и миграције Републике Србије и Српског народног позоришта.

Трифко Ћоровић
Извор: Српско коло
 више фотографија потражите овдје