„Овде је мир, уместо нас нек` ветар њише тополе,
Памтиш ли Србине црвену реку што нам из груди тече,
Ако још живиш, ослушни звуке – то наше усне моле,
Црне усташке крстове спали на видовданско вече,
Памтиш ли Србине црвену реку што нам из груди тече?!“          

Фото: Фронтал

У потпуно испуњеној дворани Културног центра „Владо Дивљан“ у Београду, синоћ је приказан документарни, дугометражни филм „Крст над јамом“, аутора Душана Басташића.

Душан Басташић је оснивач и предсједник удружења потомака и поштовалаца жртава усташке НДХ-а – „Јадовно 1941.“ из Бања Луке.

Удружење „Јадовно 1941.“ од 2009. године посјећује, истражује и обнавља сјећање на мјеста масовног злочина и српског страдања у комплексима хрватских усташких логора.  Први су кренули  беспутним јамама Велебита дижући глас да се више не смије ћутати о цијелом једном народу кога је злочинац уморио, а политика ућуткала; први су организовали ходочашћа највишој хумки српског народа.

БАЊАЛУКА, 26. АПРИЛА /СРНА/ – У Народном позоришту Републике Српске премијерно приказан дугометражни документарни филм „Крст над јамом“ у продукцији Удружења грађана „Јадовно 1941“.

Филм „Крст на јамом“, снимљен у продукцији Удружења „Јадовно 1941.“,  говори о тим почецима, напорима да се над јамама уздигну православни крстови, знаци људског достојанства и гласници истине која мора васкрснути!

У филму се злочин идеолошки тумачи од почетка, те свједочи о данашњем стању у коме се налазе стратишта и спомен-записи над њима. На Велебиту и његовим падинама према мору познате су 32 јаме у којима су усташе гробиле српски народ. У том систему за убијање, а који је био претходница Јасеновачког система логора смрти, уморено је више од 40 000 Срба, Јевреја и идеолошких противника усташке творевине.

А Велебит је до данас велика тајна.

И прије него је почео априлски рат Велебит је студијски испитан, а све његове јаме и вртаче су точно означене. Истим принципом као у Херцеговини, усташки илегалци и римо-католичко свештенство, уз помоћ сељана и чобана проналазили су јаме, биљежили податке о њима, вршили прорачун кубикаже гротала и броја тијела која она могу примити. Казниона у Госпићу била је међу првим усташким логорима НДХ-а. Уз госпићки Gericht (њем. суд, казниона), у околини града основано је сабиралиште-мучилиште у истинском усташком злоумљу – на опљачканој фарми оваца и говеда Србина Максимовића, сабиран је српски народ. Међу првим сужњима госпићких логора били су угледни и богати Срби Госпића и сељани Смиљана, родног и питомог Теслиног села. Први православни свештеник на госпићкој стази мучеништва био је парох смиљански Матија Стијачић, поријеклом Херцеговац из Требиња. Прота Стијачић са својим смиљанским народом бачен је у велебитске поноре. Већ након мјесец дана од тог злочина поворке сужања су свакога дана стизале у Госпић, а по 2000, у ланцима везаних пјешке је вођено у Велебит. Исто толико их је из логора „Јадовно“ гурано у поноре. Велебит је био најјефтинија и најучинковитија творница смрти, са гаранцијама да ће све Србе отпремити у нестанак.

„Јадовно“ је затирало народ Херцеговине, Босне, Лике, Славоније, Далмације, чак и Срема.

Прије пројекције филма публици се обратио пјесник Матија Бећковић прочитавши пјесму „Кажа“, а у којој је побрајао неизбројене наше јаме, нове српске манастире.

Нагласио је да су хиљаде убијене у рату од руку злочинца, али да су у миру други пут убијени од свога народа, заборавом и немаром да се њихове мошти опоју и сахране. Пјесник је нагласио да је српском народу нужна мапа свих његових јама и зброј свих његових затртих, баш као што је патријарх Павле уцртавајући мапу српских светиња Косова и Метохије, сагледао цијело српско звјездано небо на земљи.

„И да немамо других гријеха, овај би нам био довољан за наше страшно данашње стање! Зову нас геноцидним народом; ако се то и може рећи, онда је то зато што немаром убијамо сопствени народ.“ – рекао је Матија.

Душан Басташић је говорио о великом и недовршеном послу на Велебиту, а у који се мора укључити васцијели српски народ. Од 32 јаме до сада је обиљежено и документовано њих десет, изнад пет је подигнут православни крст. Нагласио је да је пројекат велебитске спомен-капеле завршен и да чека остварење. Навјестио је да ће „Јадовно“ и ове године организовати поклоничко путовање из Београда јамама Велбита, те да су сви позвани на ову стазу српског бола и страдања.

(Полазак је 29. јуна из Београда; обавјештења пратити на порталу jadovno.com)            

Међу присутнима су били академици Василије Крестић и Матија Бећковић, предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта, чланови српских родољубивих удружења, српски свештеници и потомци жртава.

Горан Лучић