• Косовски божур је ендемски род биљке из породице Божура, који цвјета јединственом бојом пурпура, тамно-црвеном бојом живе крви. Природно станиште ове биљке је искључиво шира област Косовог поља и јужна Србија.

Ова стара љековита биљка на латинском се зове Пеониа, по љекару старогрчких богова Пеониу. Цијела биљка је јако отровна, као лијек у строгим мјерама користи се свјежи коријен, уситњен и осушен.
Божур је код Срба познат и као Духовска ружа или Краљев цвијет, а кориштен је као лијек против епилепсије. Вјеровало се да сјеме божура штити од демонских сила, а комадићи коријена нанизани у бројаницу били су амајлија од зла.
Но најпознатији је као Ружа васкрсења која је изникла из поља крви српских ратника у Косовском боју. Божур је за Србе више од цвијета и лијека, то је симбол наше живе крви која извире из косовске земље као трајни знак једног бића.

Да има наде за Србе и да све пропало није и када све пропада, вратила је вијест да је једна племенита госпођа из Београда,
др. Злата Лончар Ћетковић, покренула завјет садње хиљаду коријенова Косовског божура око споменика косовским јунацима на Газиместану. Уз велики труд и савладане препреке ово дјело је и извршено.
Поље младих божурова зацрвениће се ако Бог да већ идућег Видовдана. Овог Видовданa засађен је коријен „за далеко неко покољење“ које ће ступити на слободно поље подно Газиместана.

Горан Лучић / Слободна Херцеговина